Priča iz srpskog rasejanja: Srbi osvajaju Kanadu, 2. deo

Kao prenaglašeni individualisti, Srbi nisu skloni slozi, zajedništvu i kolaborativnom radu, pa su mnogi od njih uspeli da ostvare izuzetna individualna, lična dostignuća; u prosveti, naučnom istraživanju, IT, medicini, državnom aparatu, bankartstvu, biznisu i mnogim drugim delatnostima.

"Mana je da iz tog prenaglašenog individualizma izostaju veća dostignuća koja su mogla da budu ostvarena ujedinjenim i složnim naporima. Kao i u matici tako i u dijaspori, Srbi vekovima vape za slogom i jedinstvom koje im stalno izmiče. Rasparčanini na razne organizacije, oni trenutno rade na četvrtom pokašaju da oforme jednu krovnu organizaciju, kao što su to učinili Grci, Ukrajinci, Poljaci i druge etničke grupe, koja bi artikulisala interese srpske zajednice i branila ih pred kanadskim vlastima", tvrdi dr Rajko radojević, profesor iz Toronta, koji ekluzivno za naš list otkriva pravu istoriju doseljavanja i života Srba u Kanadi.

Toj srpskoj disharmoniji su tokom hladnog rata aktivno doprinela i dva spoljna faktora: tadašnje jugoslovenske vlasti, kao i zapadne obaveštajne službe. Milovan Đilas u svojim memoarima se priseća vremena kada je Aleksandar Ranković držao pridiku Slobodanu Peneziću Krcunu o neophodnosti razbijanja i uništavanja „neprijateljske emigracije“:

"Ako se udruže - rekao je Leka - niko od nas neće imati miran san."

Zato su komunisti svoje „krtice“ podmetali u emigrantske organizacije da prate i po mogućnosti utiču na njihovu aktivnost. Montirali su „spavače“, koji bi se po potrebi aktivirali i sproveli neki zadatak u delo. Zapadne obaveštajne službe su se takođe infiltrirale u rukovodstvo srpskih organizacija kako bi ih „usmerile“ ka ostvarenju svojih ciljeva i zadataka.

"Zapadni lideri su bili veoma zabrinuti da bi posle razlaza između Tita i Staljina 1948. godine, kada su zapadne sile nameravale da iskoriste jugoslovenske komuniste kao „trojanskog konja“ u sovjetskoj konstelaciji, srpski emigranti mogli da poremete njihove planove nekim nepredviđenim ispadom", kaže Radojević.

I objašnjava da je zbog svega toga nesloga bila i ostala srpska rak rana, kako u Kanadi, tako u čitavoj srpskoj emigraciji. Srbi se samo u trenutku katastrofe slože i ujedine. Tako je bilo i 1999. za vreme NATO agresije kada su Srbi u Torontu svakog dana od 24. marta do 10. juna demonstrirali protiv kanadske vlade koja je aktivno učestvovala u agresiji. Srbi iz Otave su i tužili kanadsku vladu zbog agresije ali tužba nije prošla.

"Kao u matici, tako i u dijaspori Srpska pravoslavna crkva je bila i ostala jedini i pravi stožar jedinstva i sabornosti srpskoj naroda u Kanadi. Iako je Crkva pretrpela tridesetogodišnji raskol, nekoliko afera i pokušaja umanjenja njenog ugleda, ostala je istrajna u svojoj zaštiti i razvoju srpskog nacionalnog identiteta u rasejanju. Danas SPC u dijaspori ima 27 eparhija sa stotinu hramova i predstavlja najače uporište srpskog narodau tuđini", tvrdi dr Rajko Radojević.

Jedna od najznačajnijih srpskih organizacija u Kanadi svih ovih decenija je Srpska nacionalna akademija u Kanadi. Osnovao je Nikola Pašić, unuk našeg slavnog državnika, sa još nekoliko saradnika 1981, godine kao kulturno-prosvetni centar Srba na sverenoameričkom kontinentu. Registrovana kod kanadskih vlasti kao nepolitička, neprofitabilna, humanitarna, kulturna i prosvetna organizacija, SNA već četiri decenije uspeva da prevaziđe srpske podele i neslogu.

"Mnogo je učinila na očuvanju srpskog etnokulturnog identiteta, da afirmiše srpsku zajednicu unutar šireg kanadskog društva ali i da doprinese izgradnji mostova između matice i kanadske dijaspore. Uživa odličnu saradnju sa SANU, Maticom srpskom, Maticom iseljenika i Kulturno-prosvetnom zajednicom Srbije. Ugostila je čitavu plejadu srpske intelektualne elite: akademike, profesore univerziteta, književnike, pesnike, likovne umetnike, istaknute dramske i filmske poslenike iz matice. Predsednik Vučić je 2019. odlikovao Sretenjskim ordenom SNA predsednika g. Žarka Brestovca, a 2021. povodom 40-godišnjice SNA postojanja, dodelio joj Zlatnu medalju", otkriva nam profesor Radojević.

  Još su žive posledice pandemije

Na pitanje kakva je budućnost Srba u Kanadi, profesor Rajko Radojević izjavljuje da je to teško reći, jer se Srbi još nalaze pod uticajem pandemijske bolesti i postpandemijskog oporavka, koji u Kanadi teče sporo.

"Tri godine smo proveli u izolaciji, lišeni slobode i ograničeni na kućni pritvor. Tada smo bili lišeni mogućnosti da slavimo slave, Božić, Vaskrs jer nam je okupljanje bilo zabranjeno. To je uništavalo srpske tradicionalne vrednosti. Ništa više nije kao što je bilo, niti će biti. A sada politički lideri rade uporno na „velikom resetovanju“ koje preti da promeni kanadsku stvarnost do neprepoznatljivosti. Na Svetskom ekonomskom forumu 2021. Karl Švab je pohvalio kanadskog premijera Džastina Trudoa kao najperspektivnijeg budućeg lidera Novog svetskog poretka, što je ovaj svim srcem prihvatio. On sad od Kanade pokušava da stvori avangardni globalistički eksperiment", kaže Radojević.

Upozorava da se u Kanadi javno razmišlja o egalitarističkom obrascu koji treba da zameni privatnu svojinu sa društvenom, državnom svojinom. U tu svrhu razmišlja se o zameni čvrste valute digitalnom valutom koja će biti pod totalnom kontrolom države. Navodno zbog “kulturološke osetljivosti”, kanadske vlasti već dve godine sklanjaju ili uništavaju istorijske spomenike – uništavaju svoja istorijska obeležja, uništavaju svoju kulturu.

"Ove godine obeležavanje Dana Kanade, dana kanadske državnosti neće se proslaviti na tradicionalni način uz patriotske govore, parade i sa vatrometom, navodno zbog finansijskih ograničenja, žalbe na buku, zagađivanje i poremećaj životne sredine, pandemije KOVID-19, kao i zabrinutost da se ne uvrede neke političke i etničke manjine. Ali ono što je još više zastrašujuće je kakav će biti ishod konfrontacije između globalista i suverenista koji se već sad nazire. Kada se neko nađe u vrtlogu kataklizmičke promene, kao ove kroz koju prolazimo u ovom trenutku, teško je čoveku da prepozna orijentire i merila, odrednice za snalaženje i izlazak iz ćorsokaka srpske nacije, koja je zatečena ovakvim promenama uslova život u Kanadi", objašnjava dr Rajko Radojević.

Prema popisu iz 2016. godine, u Kanadi živi oko 100.000 Srba. Najviše ih je u Onatariju, Alberti i Britanskoj Kolumbiji. Najugledniji Srbi poslednjih decenija u Kanadi su Boro Dragašević, Sofija Škorić, Đorđe Jerić, vladika Georgije, vladika Mitrofan, Boris Spremo, Dragana Varagić, Dušan Petričić, Mila Pivnički Malruni, Radomir Baturan, Stana Katić, Danijel Nestor i Milan Borjan.

"Srpska zajednica u Kanadi nije imuna na sva ova previranja i turbulencije. Kao što je slučaj opšteg kanadskog drštva, protokoli i mandat pandemije poslednjih 3 godine je iscrpeo njenu energiju i vitalnost i bacio tamni oblak na njenu budućnost. Ona se danas nalazi na raskrsnici opstanka. Njen vekovni izazov bio je borba za očuvanje njenog etnokulturnog identiteta. Taj izazov i dalje postoji, ali globalistički eksperiment podrivanja suvereniteta i etničkog partikularizma sada taj ideal čini anahronizmom. Internet je, sasvim svojim pratećim platformama i aplikacijama, narušio ličnu privatnost. Efekat veštačke inteligencije se ne da ni zamisliti. Konačno, mandati pandemije, narušavanje ličnihsloboda, ekonomski pad i galopirajuća inflacija su mnoge primorali na introspekciju, ispitivanje, preispitivanje i samopreispitivanje. Umorni od neizvesne budućnosti, oni počinju da istražuju druge opcije", smatra dr Radojević.

S druge strane, sa na izgled političkom stabilnošću i ekonomskim napretkom koji Srbija doživljava u protekloj deceniji, otadžbina je postala snažan magnet za neke od svojih iseljenika. I to toliko da neki od Srba povlače svoje uloge i vraćaju se u toplinu starog ognjišta. Srbija prvi put u svojoj istoriji doživljava obrnuti trend: useljavanje umesto emigracije.

"Nisam mogao da poverujem kada mi je kanadski ambasador u Beogradu rekao 2014. godine da je od 5. oktobra do te godine u Srbiju došlo da radi i živi nekih 10.000 Kanađana srpskog porekla. Taj je broj danas mnogo veći. I to nije samo slučaj sa kanadskim Srbima. To isto čine i Srbi iz Amerike i Srbi iz Australije. Još uvek opčinjeni zapadnom mitologijom, vi ovde u otadžbini to ne primećujete", otkriva nam profesor Radoje Rajko Radojević nove strane srpske istorije u Kanadi.

Prvi deo "Priča iz rasejanja: Srbi osvajaju Kanadu" pogledajte ovde.