Konkurs „Milovan Vidaković” 2020: Pobedila priča „Kosmajska duša”

U uži izbor ovogodišnjeg anonimnog književnog nadmetanja ušle su priče koje su ispunjavale osnovne literarne i žanrovske kriterijume i pri tome bile zanimljive u tematskom i jezičko-stilskom smislu. Žiri su sačinjavali profesori književnosti i književni stvaraoci: Dragomir Dujmov, Slavica Zeljković i Dragana Meseldžija.

Prema saopštenju žirija, u donošenju konačne odluke odučivale su nijanse. Najboljom pričom proglašena je „Kosmajska duša" Ljiljane Terentić. Drugu nagradu osvojila je priča „Preko" Mirka Jovanovića, a treću „Šta si to uradila?" Dragana Mitića. 

Žiri je posebno pohvalio priče: „Lovac mekog srca" Vladane Perlić i „Nostalgija" Šimona Cubote.

Imajući u vidu vanredne okolnosti, koje je uzrokovala pandemija virusa korona, nagrađenim autorima će priznanja biti dostavljena na kućne adrese, do kraja januara 2021. godine. Njihove priče biće uskoro objavljene u štampanom i internet izdanju Srpskih nedeljnih novina.

Ovogodišnji konkurs „Milovan Vidaković" bio je raspisan u dve kategorije. Nažalost, u kategoriji za autore do 19 godina, od 24 prispele priče, žiri nije odabrao nijednu koja bi bila nagrađena.

Prvonagrađena priča „Kosmajska duša" zanimljiva je kratka povest o životnom putu dve znamenite i ugledne ličnosti iz srpske književnosti i publicistike - Milovana Vidakovića i Dimitrija Davidovića, koji su živeli u prvoj polovini XIX veka. Priča je ispričana pitko, jednostavnim pripovedačkim jezikom, sa metafizičkim elementima prisutnim u dualnosti života i smrti, u razgovoru duša dva velika prijatelja. U njoj je na poetski način iskazana ljudska potreba za spokojem i mirom na ovom, ali i na onom svetu. Posvećena je Milovanu Vidakoviću, koji je bio srpski pisac i začetnik srpskog romana (1780-1841) i Dimitriju Davidoviću (1789-1838), osnivaču srpskog dnevnika „Novine serbske".

Autorka priče, Ljiljana Terentić je dobro upućena u njihove biografije, preko kojih stvaralačkom imaginacijom izmešta likove u sadašnje vreme. Tu jedna „duša luta" da je „želja mine", obilazeći svoj zavičaj, da bi u završnom delu priče bila iskazana suštinska rečenica: „Ja želim da mi kosti budu tamo gde mi duša obitava." To izgovara Milovan Vidaković, koji je sahranjen u Pešti, na tadašnjem srpskom groblju, 1841. godine. U priči se pominje mesto rođenja Milovana Vidakovića, Nemenikuće pod Kosmajem, i Vilinsko korito, gde se i odvija razgovor dvojice bliskih prijatelja, Milovana i Dimitrija. Živeći daleko od zavičaja, u zemljama gde su bili stranci i usamljenici, oni su svoj zavičaj često pominjali u razgovorima. Jedan takav razgovor je tema nagrađene priče. Autorka „Kosmajske priče" je veoma vešto rekonstruisala istorijski izvor i događaje iz prošlosti, kako bi sačinila svoju priču.

Drugonagađena priča „Preko" ispričana je u prvom licu kao dirljivo sećanje na sudbinu porodice Lukovac, u kojoj su muške glave uglavnom stradale u ratovima vođenim na našim prostorima. U fokusu priče je besmisao i pustošenje života običnog čoveka zahvaćenog ratom, njegova prerana pogibija u ratu, ili njegov nestanak bez ikakvog traga, ne manje tragičan za njegovu porodicu, koja ne prestaje da ga čeka ni nakon završetka rata, iako s‘ malo vere da je živ. Tako neutešni otac pali sveću svome sinu Momčilu Lukovcu na prozoru porodične kuće, ne bi li osvetlio put njegovoj duši za povratak svome domu. Pripovedač, pripadnik mlade generacije, kao deo porodice Lukovac, čuva uspomenu na svoje srodnike, ne tražeći odgovore na pitanje opravdanosti njihovih života, ali tražeći izlaz iz lavirinta u kome su njihovi životi nestali. On želi otići daleko od stratišta svojih predaka, izdići se iz njega, otići preko, vinuti se iznad okeana, napuštajući mesto u kojem čak „i sunce, krvolipteći, nestaje u toj nezasitoj ravnici.

Trećenagrađena priča pod naslovom, kao krikom i prekorom: „Šta si to uradila?", upoznaje čitaoca sa glavnim junakom koji potiče iz jedne skromne i čestite porodice, mladim čovekom. Sve što on nosi sa sobom, odlazeći u svet iz rodne kuće, su usvojene porodične vrednosti. Iako ga daleki svet nije stigao izmeniti u periodu od pola godine, koliko je u njemu boravio, pre nego što je odlučio da prvi put ode do svojih, imao je želju da se iz tog sveta pred njima pojavi drugačiji, kao nov, moderan čovek. Zato se odlučio za odelo, koje bi na najočigledniji način razlikovalo njegovu pojavu od ostalih, modernu jaknu i farmerice od pocepanog džinsa. Na njegovo žaljenje izostao je uzvik: „au!", kao očekivana reakcija ukućana, a negativna i neodobravajuća reakcija, mada pred njim prećutana, otkrila se ujutru kada on ugleda svoje moderno odelo bez stilskih poderotina, jer ih je majka u toku noći, dok je on spavao, precizno ušila. Ovom pričom provejava blaga životna ironija prisutna često u nepomirljivosti starog i novog, kao i međusobnog nerazumevanja različitih generacija.

*Autori nagrađenih priča su već, u manjoj, ili većoj meri, afirmisani pisci, što na poseban način govori o značaju ovog konkursa i težini posla koji je pred sobom imao žiri. 

Biografije nagrađenih

Autorka prvonagrađene priče „Kosmajska duša" je Ljiljana Terentić. Rođena je 1963. godine, u Beogradu; živi i stvara u Smederevu. Bavi se slikarstvom (prvenstveno ikonopisom), piše duhovne, rodoljubive, misaone, ljubavne i dečje pesme, priče, eseje. Dobitnik je mnogih nagrada, povelja, plaketa, medalja, diploma. Član je Umetničkog kluba „Raskovnik" i ogranka SKOR-a u Smederevu. U prošloj godini radovi su joj štampani u 24 Zbornika, nekoliko časopisa, domaćih i svetskih antologija. Godinu 2020. obeležile su nagrade i priznanja.

Dobitnik druge nagrade Mirko Jovanović, autor priče „Preko", rođen je 1985. godine u Bijelom Polju. Objavio je zbirku poezije „Kamenolom" (2012), roman za decu „Pero ptice dodo" (2018) i roman „Između crnih polja" (2020). Dobitnik je druge nagrade na konkursu „Milutin Uskoković" za pripovetku (2011); nagrade „Mladi Dis" (2012) za rukopis zbirke „Kamenolom", za koju je dobio i nagradu „Aladin Lukač" (2013); prve nagrade na konkursu „Vukašin Conić" za kratku priču (2013); druge nagrade Narodne biblioteke Bor za kratku priču (2013); nagrade „Laza K. Lazarević" za pripovetku (2014). Rukopis romana za decu „Pero ptice dodo" bio je godine 2017. jedan od pet nagrađenih na konkursu IK „Klet" raspisanom u okviru akcije „Čitalački maraton". Za roman „Između crnih polja" dobio je 2020. prvu nagradu za prozni rukopis Matice srpske - društva članova u Crnoj Gori. Živi u Staroj Pazovi.

Dobitnik treće nagrade Dragan Mitić, autor priče „Šta si to uradila?", rođen je u Nišu, 1956. godine. Počeo je da objavljuje literarne tekstove krajem 2019. Neke od pesama i priča su objavljene u dvojezičnom zborniku koji je štampan u Ljubljani 2019. Na konkursu Slovenačkog meteorološkog društva, 2020, na temu vremena, njegova kratka priča objavljena je i u stručnom časopisu „Vetrnica". Na više Međunarodnih konkursa su njegova književna dela odabrana za štampanje: pesme u zborniku „Despotova riznica", Beograd 2020; priča za decu, dečja pesma i dečje haiku pesme u zborniku „Deci s ljubavlju", Beograd 2020; pesma u zborniku „Bešenovska prinošenja", Bešenovo 2020; pesma u zborniku „Sebiljska riječ", Sarajevo 2020; pesma u zborniku „Eho poezije, Balkanska pesnička unija-Poezija godine", prvi ciklus, Sarajevo 2020; izabrana pesma i kratka priča u „Zborniku Sosed tvojega brega, Paralele", Ljubljana 2020; kratka priča u zborniku „Priče satkane od 357 reči", Književne vertikale, Beograd, 2020; pesma u zborniku „Prljača" Književno društvo Vihor, Derventa 2020; pesma u zborniku „U ogledalu sna", Društvo književnika „Duško Trifunović", Kikinda 2020. Njegov esej je ušao u širi izbor za najbolji esej 2020. godine u Sloveniji. Piše na srpskom i na slovenačkom jeziku.