Novi roman Dragana Jakovljevića promovisan u Kragujevcu

Dve decenije su prošle od izlaska iz štampe dnevničkih zapisa "Peštarenja" Dragana Jakovljevića. Nakon desetak književnih izdanja koja je do sada objavio, ovaj autor nastavlja da piše o Budimpešti, čiji je stanovnik već četvrt veka. Ovoga puta učinio je to u formi romana, koji govori o poetici pripovedanja i sudbini pripovedača. Kako su ocenili prikazivači romana, ovo je knjiga o ljubavi prema stvaralaštvu, prema gradu i ljudima, ljubavi prema životu.

Organizator književne večeri bila je Univerzitetska galerija u Kragujevcu, a prema rečima zaposlenih u toj ustanovi, ovo je bio njihov najposećeniji program u ovoj godini. Detaljnu analizu romana izložio je književni kritičar, dr Časlav Nikolić, profesor Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, dok je o autoru romana, njegovom književnom stvaralaštvu i naučnom radu na Filozofskom fakultetu u Budimpešti, gde je inače zaposlen, govorila prof. dr Dragana Litričin Dunić, dekan Učiteljskog fakulteta Univerziteta "Edukons" u Sremskoj Kamenici. Glumica beogradskog Narodnog pozorišta Vjera Mujović, ilustrovala je razgovor nadahnutim čitanjem odlomaka iz romana i tako, pored ostalog, uspešno dočarala publici i ambijent predbožićne Pešte.

Živeći u neposrednoj blizini mesta dešavanja radnje romana "Dečaci Pavlove ulice" Ferenca Molnara, Dragan Jakovljević je odlučio da u svom novom romanu ispriča priču o zanimljivim otkrićima glavnog junaka i naratora. Neke od tih pripovesti bacaju drugačije svetlo na Molnarovo i naše doba. Kako ističu prikazivači, Jakovljević gotovo sa erotskim nabojem opisuje ljubavnu igru između pisca i kompjuterskog blanko dokumenta, na kojem izazovno treperi kursor koji čeka pisca, odnosno početak ljubavnne igre stvaranja.

Posebna je autorova ljubav prema gradu u kome živi. On voli staru, građansku Peštu, njene građevine, stanovnike i manire. Divi se njenoj arhitekturi, voli njene dunavske obale, na koje je jednom izašao, nalik brodolomniku. Čak i kad je kritičan prema njoj, u pozadini je ljubav prema ovom gradu. Ona je najsnažnije izražena u njegovim lirskim doživljajima Pešte, koja mu pomaže u potrazi za izgubljenim rečima i sa njim piše njegova dela. Ona je njegova tajna ljubavnica. Lirski zapisi o tome otvaraju i zatvaraju stranice ovog romana, koji je ispričan lepim, jednostavnim i lako razumljivim jezikom, sa upečatljivim poetskim slikama.

Počevši od naratora, koji je junak svih priča, zatim velikana pozorišne i muzičke scene, običnih ljudi, autorovih komšija, dece, prijatelja, knjiga je puna zanimljivih likova i njihovih susreta. Deca, usamljena i siromašna, koja doživljavaju velike obrte u svojim životima, junaci su ovog romana. Njima autor prilazi sa posebno empatijom. Roman Dragana Jakovljevića nas asocijativno i direktno povezuje sa brojnim delima ukupne svetske književnosti, a pre svega sa romanom „Dečaci Pavlove ulice" Ferenca Molnara. Ta knjiga je za glavnog junaka, kao dečaka, bila nezaboravni dragulj detinjstva, koji u ovom romanu dobija svoj neočekivani nastavak i afirmaciju.

Glavni pripovedački tok romana kazuje o destruktivnom odnosu palanačkog duha malog provincijskog grada u Srbiji prema mladom piscu koji pokušava da izda prvu zbirku pripovedaka, ali zahvaljujući opštem nemaru, nezainteresovanosti i učmalosti takve sredine, rukopis se nepovratno gubi. Duboko egzistencijalno frustriran mladi pisac nepovratno napušta svoj grad tražeći mesto gde će moći da ostvari svoj san. Sa sobom nosi sećanje i knjige, među kojima je i roman Ferenca Molnara „Dečaci Pavlove ulice". Ta knjiga će ga odvesti na sever, kuda su brojni Srbi vekovima pre njega, iz nevolje, odlazili, u Budimpeštu.

Ovo je roman o piscu koga progoni svest o izgubljenom rukopisu. On živi taj rukopis svesno i podsvesno i taj njegov tajni, odnosno, jedini stvarni život, samo prekidaju priče iz stvarnosti koje, kao pisac po vokaciji, beleži. Sve ga u ovom stvarnom svetu podseća na izgubljenu prvu knjigu. Potraga za njom, kroz priče koje mu se dešavaju u novoj sredini, je ustvari, potraga za samim sobom. Ovo je ishodišna priča romana, a ostale kao da iz nje izviru i u nju uviru. Radnje tih drugih priča, osim sećanja na tragediju u Šumaricama, dešavaju se nedaleko od njegovog novog stana, u Budimpešti.

Već u samom naslovu, roman nam sugeriše da je oko nas mnogo tajni i misterija u životima ljudi, ali i u njihovom stvaralaštvu, koje čekaju svog pripovedača. Poetika ovog romana ima u osnovi arhetipsku ideju da priča mora biti ispričana, jer će u protivnom ostati na njenom mestu neprolazni nemir. Za autora, čovek jeste priča za sebe, jer on kroz priču određuje svoje mesto u svetu, a život je pripovedanje.

Osim što je radnja romana sabijena prostorno, u jednu ulicu, sabijena je i vremenski: sve se dešava u kratkom vremenskom razmaku od katoličkog Božića do Nove godine, a sećanjem čini vremenske skokove u prošlost. Na ovaj način nam Dragan Jakovljević sugeriše da se različite priče, ili njihovi fragmneti, ne dešavaju jedan za drugim, nego istovremeno, prosto se utrkujući da mu se nametnu. A autor, svestan vrednosti svake od njih, povezuje ih u zanimljivu romanesknu celinu koju kompaktnom čine likovi, vreme, mesto radnje i emocionalna i idejna potka.

Ovakav poetički postupak doprinosi uzbudljivosti romana, jer pripovedač prekida pripovedanje na najzanimljivijem mestu, da bi ispričao segment jednog toka romana koji se „prepliće" sa drugim. Time nas podseća na poetiku uzbudljive televizijske serije, koja istovremeno prati po nekoliko grupa junaka.

Majstorstvo pripovedanja Dragana Jakovljevića ne ogleda se samo u kompoziciji romana, nego i u psihološkim portretima junaka. On je brižljivi posmatrač i teško primetnih promena na ljudskim licima, u glasovima i istančane osetljivosti za fine psihološke nijanse u odnosima između junaka.

Pripovedanje počinje i završava se u aktuelnom vremenu, ali se vraća, nakratko, na pojedine presudno važne događaje u prošlosti pojedinaca ili društva. Aktuelno vreme radnje romana je praznično, zgusnuto u kratkom rasponu od Božića do Nove godine. Ovim umetničkim postupkom autor suprotstavlja vreme nesreće i tragedije u prošlosti i aktuelno praznično vreme svetla i radosti, čime efektno izražava suštinu ljudskog trajanja. Nesrećna prošlost junaka je teža pod svetlima praznika, a praznici su radosniji na pozadini tragične prošlosti. Ali iz ovih priča, uprkos svemu, zrači životni optimizam, jer junaci svojom unutrašnjom snagom i uz pomoć prijateljske ljubavi, savladavaju sve nedaće i postaju plemenitiji, jači i uspešniji.

Pored poetičnosti i naglašene emocionalnosti, ovu knjigu obeležava ništa manje duboka refleksivnost, kojom autor stvara sopstveni svet. Poenta njegovih priča je slikovita i misaono i emocionalno snažna. Ne možemo izbeći da ne istaknemo da se u ovom romanu sve vreme čuje muzika. Od popularne šansone, do probrane klasike, što otvara njegova posebna asocijativna i značenjska polja.

Novi roman Dragana Jakovljevića, čija će beogradska promocija biti održana 15. januara sledeće godine u Studentskom kulturnom centru, objavile su "Srpske nedeljne novine" iz Budimpešte, uz finansijsku pomoć Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje AP Vojvodine i nekoliko srpskih samouprava, odnosno institucija iz Mađarske.