Za Srbe povoljan izborni rezultat u Mađarskoj

Premijer Viktor Orban je poznat po svojim čestim posetama Vojvodini i susretima sa srpskim političarima. Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a Tatjana Garčević, savetnik u Kancelariji za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, ocenila je izborni rezultat kao vrlo povoljan za Srbe u Mađarskoj.

"Viktor Orban pokazuje kako se treba starati o manjinama. Sve te njegove česte posete Srbiji pokazuju nama na neki način da moramo više da se brinemo o našim manjinama svuda u regionu. Šta će to konkretno značiti za pripadnike naše manjine? Naša manjina po njihovom izbornom zakonu neće imati pravo na poslanika ali će imati pravo na portparola."

"Mađarska i Republika Srbija odavno imaju dobre odnose po pitanju pažnje koju mi dajemo mađarskoj manjini i oni našoj. Po poslednjem popisu u Mađarskoj živi oko 10 hiljada naših ljudi od čega pet hiljada autohtonih koji žive tamo još od vremena seoba pod Arsenijem Čarnojevićem. Bez obzira na to šta će mađarska država raditi po pitanju svojih manjina, na nama je da se i dalje brinemo o našim Srbima u regionu. To je nama kao Republici Srbiji zaista prioritet" rekla je Garčević.

O statusu Srba u Mađarskoj, uopšte, Garčević kaže:

"Ocenjujemo ga dobrim. Naša zajednica ima sva kulturna prava. Ovim izbornim zakonom poremetilo se to da je sada bitno da se ispuni određena kvota, zbog čega je naša zajednica izgubila jedan broj samouprava. Treba suštinski raditi na popravljanju položaja naše manjine u Mađarskoj. Dakle, više instrumenata i državne politike Srbije. Organi Mađarske i naši organi će naći načina da reše brojna pitanja."

"Jedan od tih instrumenata jesu i mešovite komisije koje zasedaju, to su bilateralni sporazumi, to su instrumenti, telo koje rešava sva ta pitanja. Po rečima pripadnika naše manjine iz Mađarske, Mađari zaista priznaju odluke mešovite komisije i dalje postupaju po njima" kaže Tatjana Garčević.

Jedna trećina našeg stanovništva je u rasejanju. U tom broju, uspesi Srba u svetu više ne iznenađuju. Najnoviji naslov u novinama „Srbin napravio veštački mišić koji se obnavlja" dokaz je tome.

Radi se o timu bioinženjera doktora Nenada Bursaća koji je diplomirao na ETF-u u Beogradu, postdoktorske studije završio na odeljenju za bioinženjering fakulteta „Džon Hopkins" u Baltimoru a zaposlen je na „Djuk" univerzitetu u Severnoj Karolini. Koliko ovakvi uspesi doprinose razvoju naše zajednice u inostranstvu?

"Doprinose ugledu naše zajednice pre svega, i mi imamo bezbroj takvih priča" naglašava Tatjana Garčević. " Raduje me što govorimo baš o ovom čoveku zato što on pripada grupi naučnika koji se u Americi bave bioinženjeringom. Imamo nekoliko naših uspešnih ljudi koji su pravili proteze koje su povezali sa neurološkim sistemom. Zaista su izuzetni naučnici u toj oblasti."

"Mi smo nedavno imali priliki i da ugostimo g-đu Marijanu Tomić-Canić na Medicinskom fakultetu u Beogradu koja to isto radi, samo sa kožom. Dakle od ćelija kože se pravi nova koža, nova hrskavica. Čak smo na njenom predavanju imali priliku da vidimo i srce koje kuca u čaši, koje na lekove reaguje isto kao i srce u zdravom telu čoveka. Tako da oni i dalje rade na proučavanju tih ćelija i njihovom razvoju, jedino do čega još nisu došli je kako da tkivo sagrađeno od ćelije bude zaustavljeno na željenom stanju. To je budućnost medicine - pravljenje hrskavice, kostiju, živaca, od kože."

"To su izuzetni naučni uspesi a g-đu Tomić-Canić pominjem jer je izrazila želju da poslednji deo svoje karijere završi u Srbiji. Da se vrati i da osnuje isti takav institut pri Medicinskom fakultetu što je zaista velika stvar."

"Mi te ljude ne možemo da vratimo na silu. Moramo da im pružimo šansu da, pre svega, prenose svoje znanje tako što će gostovati na našim univerzitetima. Vrlo je važno da ih motivišemo da poučavaju druge i da se vrate i doprinesu nekim novim standardima kako u medicini, tako i u nauci uopšte."

U Kancelariji za dijasporu i Srbe u regionu, ocenjuju kao "izuzetnu"  kulturno-naučnu saradnju sa našim ljudima u inostranstvu.

"U okviru našeg budžeta koji je mali, najmanji u čitavoj vladi, mi pokušavamo sa onim sa čim raspolažemo da na neki način sve zadovoljimo. To, naravno, nije moguće u meri u kojoj dijaspora to od nas očekuje. Mi se trudimo da podignemo svest javnosti o tome, da povećamo budžet Kancelarije za dijasporu namenjenu tim projektima - i onima koje organizuje dijaspora i onima koje organizujemo u Srbiji za dijasporu" naglašava Garčević i dodaje:

"Moram da pomenem jedan izuzetan projekat koji smo skoro završili oko snabdevanja naših najugroženijih biblioteka u regionu i dijaspori. To smo uradili u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije, Ministarstvom kulture i Udruženjem izdavača i knjižara Srbije koje je sprovodilo projekat. Podelili smo preko dve hiljade knjiga novijeg datuma koje se bave istorijom Srbije, književnošću... Mnoge smo obradovali."

"Trenutno radimo na istraživanju koje se tiče škola srpskog jezika u dijaspori. Prva faza se sprovodi u regionu, dakle jedan upitnik, anketa je postavljen na naš sajt dijaspora.gov.rs i potrebno je da ga popune svi oni koji na neki način organizuju srpske škole u regionu. Upitnik sadrži pitanja o programu po kom škole rade, o profilu učitelja, i cilj istraživanja je da nam rezultati pokažu kakve mi to nove instrumente politike prema učenju našeg jezika treba da sprovedemo, pre svega zbog velikog problema koji imamo jer naš jezik nije standardizovan" zaključila je Tatjana Garčević u Jutarnjem programu RTS-a.