среда, 01.04.2026, 13:06 -> 18:43
Čovek koji je stavio tačku na jezičke rasprave - priča o Daničiću
Đurađ Popović, rođen je 1825. godine u Novom Sadu u svešteničkoj porodici. Po uzoru na junaka iz narodne pesme sa 22 godine promenio je prezime u Daničić. I tako nama znani Đuro Daničić, iako je izučavao pravne nauke u Beču i Pešti, veći deo života posvetio je proučavanju srpskog jezika i pisma i bio je veliki pristalica Vukovih reformi. Povodom dva veka od njegovog rođenja u Galeriji SANU otvorena je izložba, koja će trajati do kraja aprila.
.jpg "Магазин Србија на вези, РТС Свет, 21.00")
Rođen 1825. u Novom Sadu kao Đurađ Popović, Đura Danićić je bio branilac stavova Vuka Karanića i njegov veliki poštovac i borbac za srpski jezik i pravopis, što je i najvažniji deo ove izložbe, čija je autorka profesorka Zlata Bojević.
“Najvažnija je bila njegova ubeđenost da treba da radi to što radi i što je to dosledno radio do kraja života.“
O odnosu prema Vuku Karadžiću, kog je Danićić upoznao u Beču, gospođa Bojović kaže.
“Najvažniji period njihove saradnje i vremena koje su proveli zajedno, to je bilo u doba kada je Danićić došao u Beč. S jedne strane, on se živo uključio u borbu za srpski jezik i pravopis. On je odgovarao, pod znakom navoda, ali stvarno na utuke i njegova knjižica “Rat za srpski jezik i pravopis” je izvojevala pobedu, praktično ona i stavila tačku na sve rasprave koje su se do tada vodile. Druga veza njegova, vrlo bitna sa Vukom je bila i u njihovoj saradnji kada je on pomagao Vuku Karadžiću na pripremi novog izdanja “Srpskog riječnika” i iz te saradnje u stvari proistekla je velika ljubav Daničićeva za reči, za jezik...posle je nastao veliki rečnik iz srpskih starina”, kaže prof. dr Zlata Bojović, redovni član SANU i autor izložbe.
O Daničićevom prevodu Starog zaveta gospođa Bojević ističe.
“On je shvatio da preko dobrog prevoda na srpski jezik širi osnovne misli o svom narodu, o filozofiji, o duhu, o umeću i vrlo je uporno prevodio celog života i smatra se jednim od najdragocenijih prevoditelja toga vremena. Neki su prepevi njegovi nenadmašniji. “
Zanimljiva je epizoda vezana za Miloša Crnjanskog.
“Crnjanski je odlično poznavao istoriju, kulturnu istoriju i on je i napisao jednu dramu koja se zove Maske, u kojoj je jedan od likova bio Đura Danićić”, kaže prof. dr Zlata Bojović.
Na kraju nekoliko reči o porukama ove izložbe.
“Poruka je da pokažemo da postoji i to vrlo pouzdano i vrlo utemenjena istorija srpske filologije puna dva veka i da ide u korak sa Evropom, da nije zaostajala. Borbe koje je vodio Danićić vodio je pre mnogih drugih u Evropi. “
Gospođa Zlata Bojović slovi za jednog od najagilnijih članova SANU, vodi borbu za ćirilicu širom Srbije, a postavljena je i na čelo Zadužbine Ivo Andrić. Za stručno vođenje kroz izložbu zadužena je profesorka, doktorka Zorica Nestorović. Đure Daničić je inače umro u Zagrabu 1882. godine, ali je njegovo delo živi i dan danas.
Коментари