Srpska reč živi u časopisu "Zlatni jelen"

U 19. veku ugledni srpski građani okupljali su se u kafani "Zlatni jelen", kako se oni danas okupljaju među koricama časopisa "Zlatni jelen" koji je pokrenut 2025. godine na proleće.

Ovaj i onaj prostor spaja, ne samo kafana, već i intelektualci različitih imena. Danas je to jedna nova generacija Srba koja stvara i deluje na prostoru nekadašnje Austougarske.

U ono vreme, jedan od tih intelektualaca bio je i Vuk Stefanović Karadžić. Njegova bista i danas čuva "Taban" i motri na ovu čuvenu kafanu. I uredništvo časopisa izgrađeno je na toj vertikali, od Srbije ka centralnoj Evropi, pa zato priču započinjemo prvo u Somboru, u razgovoru sa piscem, i glavnim i odgovornim urednikom Davidom Kecmanom Dakom.

"Ugledni arhitekti govore da je najstabbilnija ona građevina, čiji temelji počivaju na ravnostranom trouglu. Svaka strana je jednaka i svaka je potpora. Po ugledu na to i mi imamo taj ravnostrani trougao u "Zlanom jelenu", kaže David Kecman Dako, glavni i odgovorni urednik.

"Dogovorili smo se oko podele uloga, gde bi David bio glavni i odgovorni urednik, Dragomir bi bio operativni urednik a moja uloga u svemu tome je izgled samog časopisa, to je tzv. prelom, da bi se taj sirov materijal koji dobijemo, slike i tekst, pretvorilo u štampano zdanje", Zoran Meseldžija, tehnički urednik.

"Ja znam ljude koji žive i stvaraju u Mađarskoj, ja sam se skoncentrisao na taj deo", kaže Dragomir Dujmov, urednik izdanja.

Tako je prvi među jednakima u uredničkom odboru ovog časopisa, jer je ovaj izdavački poduhvat plod trojice intelektualaca koji su poželeli da srpskoj književnosti izvan granice Srbije daju novi glas i veću vidljivost.

"Zlatni jelen" ima širi dijapazon, da kažemo da on želi da primi, prihvati, prizove sve ljude koji pišu na srpskom jeziku, ma gde da žive u belom svetu", kaže Dujmov.

"Da bismo bili srpski a svetski, imamo rubriku Meridijani, gde su pisci Srbi koji žive širom svijeta", kaže David Kecman.

"Mislim da sve ono što se piše na srpskom jeziku pripada univerzalnoj srpskoj književnosti i došlo je vreme da se prekine sa tim nekim odrednicama, da je neko iz Srpske drugo, neko iz Mađarske nešto treće itd", kaže Dujmov.

"Zlatni jelen" daje pregled književnosti koja je iza nas, ali nastavlja i ka sadašnjosti. Rubrike časopisa osvetljavaju prošlost, ali jednako otvaraju prostor savremenoj reči.

"I živa reč, današnja, književna reč koja je itekako prisutna u Mađarskoj, to su naši mladi književnici, ima ih dosta...imamo tu ljudi koji su ovde rođeni i ima onih koji su se kao dete preselili uiz Srbije, ima tu i onih koji su došli trbuhom za kruhom...dakle, imamo razne životne priče, ali ono što je najvažnije da svi oni stvaraju na srpskom jeziku. Mi nismo pitali ko ima kakav pasoš, odakle je poreklom, gde je rođen...važno da stvara na srpskom jeziku. Oni su danas živa zajednica koja stvara i to jako dobro, dakle ima budućnost", kaže Dujmov.

"Zlatni jelen" ima i svoju interent verziju. I dok stižu pozitivne reakcije čitalaca iz različitih zemalja, javljaju se i strahovi za budućnost, jer digitalno danas znači i stalno preispitivanje uloge štampane reči.

"Papir ostaje papir, znači materijal koji se negde skladišti u nekoj biblioteci gde će za buduće generacije ostati neki pisani trag u tom nekom štampanom izdanju i ko će posle 100 godina uzeti u ruke i pročitati da se priseti tih detalja", kaže tehnički urednik Zoran Meseldžija.

"Zlatni jelen" danas stoji kao znak kontinuiteta, između prošlosti i sadašnjosti, između Budimpešte, Srbije i celog sveta, između tradicije i novih glasova.

Ime jedne kafane iz Tabana postala je simbol književnog trajanja, svedočeći da srpska reč, gde god da nastaje, uvek nalazi put do svojih čitalaca.