U tišini Hilandara

Večita dilema Hilandara, spoljna ili unutrašnja lepota. Teško je izabrati...

Ulazak u spoljnu pripratu, čiji je ktitir bio knez Lazar i čije zidove krasi jedina ikona Miloša Obilića...Grob Stefana Nemanje, u monaštvu Simeona Mirotočivog, zato što je odavde, po njegovom upokojenju poteklo miro i onda nikla loza.

Tragovi najvećih dobrotvora Hilandara, od Milutina preko Stefana Uroša Prvog i Dušana Silnog, do dinastije Obrenovića i Karađorđevića...

Blago riznice Saborne crkve, mošti Svetog Georgija Bogoslova i Svetog Trifuna, ruka carigradskog patrijarha Svetog Nikifora usnulog u blagoslovu i Časni krst sa česticom sa Golgote...Ikona Bogorodice Trojeručice, igumanije i zaštitnice manastira...

Ko će Hilanadar zaštititi, sačuvati i obogatiti u budućnosti? Koliko su za najveću srpsku svetinju van Srbije odgovorni i Srbi raseljeni po svetu? Ko su danas ti mladi i učeni ljudi koji će nastaviti ono što je vekovima u Hilandar ugrađivano? Koliko je za Srbiju bitno da sačuva svoje rasejanje?

Nije li i Sveti Sava bio ono što danas nazivamo dijasporom?

"I sam manastir Hilanadar, i mi monasi možemo da smatramo da smo u rasejanju. Iako je Hilandar najveća srpska svetinja, on se ipak nalazi van granica Srbije. Posebno treba naglasiti duhovnu vezu koja postoji između našeg manastira i Organizacije srpskih studenata u inostranstvu. Oni mogu tamo gde ih njihovi putevi vode, da svedoče istinu Svetog Save. Ti mladi ljudi koji se školuju na najpoznatijim univerzitetima sveta i stiču međunarodno iskustvo, sigurno da mogu dosta da pomognu obnovi Srbije u svakom smislu. Treba im poručiti da imaju strpljenja, da ne izgube nadu posle prvih neuspeha, već da pokažu svoju ljubav i kroz to strpljenje, a nadamo se da će od strane Srbije dobiti razumevanje", kaže arhimandrit Metodije, iguman manastira Hilandar.