Zajedničko svim našim ljudima je čežnja za domovinom

Na Vašim putovanjima, u rasejanju, susretali ste se sa našim ljudima, pa koji su njihovi najčešći problemi i da li postoji neko ko Vam je rekao da mu je predivno i da je presrećan?

"Ima naravno, i jednog i drugog. Glavno ono šta svi kažu, bilo da im je dobro ili loše, je čežnja za domovinom. To je ono glavno, tu nema govora...Najčešće kažu - kad se jednog dana vratim...nažalost, mnogi ne dođu, jer dođu deca, unuci, gde će tada. A nažalost, ti unuci nisu više ni Srbi...kad su tamo nisu postali baš Australijanci, nisu baš postali Francuzi, ili Nemci, a kad dođu onda kažu - kad ćemo kući? Misle da im je Nemačka ili Švedska kuća, a kad dođu tamo, vide da nije.

Jedina ona koja je pri crkvi je ona koja ide na folklor, uči ćirilicu i srpski jezik, našu istoriju...to je sve pri crkvama. Posle liturgije nedeljom su te nedeljne škole, gde se uči ko je bio Kraljević Marko, Knez Lazar, Pupin, Milutin Milanković, šta je ćirilica, Morava, Sava...kako je lepo kad ti mali Australijančići ili Englešćići pevaju "Tamo daleko...", pa ti teku suze...on će jednog dana znati odakle je.

Sećam se u Americi, bude srpska slava, u Čikagu...dođe neki Amerikanac, prijatelj našeg Srbina, pa su ga pozvali na slavu. On nas tako gleda, pa na kraju kaže: Blago Vama, vi znate ko ste! Kako je to velika stvar, jer ovaj svet hoće da uništi sve razlike, da svi budemo zombirani robovi koji rade za multinacionalne kompanije, da se više ne zna ni ko je ni šta je...znači, jedna melasa evropska...da se ne zna ko je ko...Šta mislite, šta radi Soroš, ko su ovi migranti, jedno puno poništavanje svih evropskih vrednosti, pravih.

Ja sam pričao sa ozbiljnim Evropljanima, Francuzima, Englezima, Nemcima koji drže do svojih korena, koji su duboko svesni hrišćanske Evrope. Oni kukaju šta im rade ovde.

Meni jedna ozbiljna Parižanka, genetičarka, kaže: Oče, vi ne možete nigde više da čujete Marseljezu, to je zabranjeno. Oni nama ubijaju naš identitet i tako je svuda. Zapadno društvo hoće da ukine sve razlike, da se ne zna šta je gore, dole, levo, desno, ni šta je dobro ni šta je zlo, ni šta je muško ni šta je žensko, ni ko je dete ni ko je roditelj, šta je pol...svi su legli na tu rudu, jedino se još pravoslavlje bori i poseduje istinu, i onu večnu istinu i tradicionalnu, i to ne odgovara zapadnjacima.

Zapadna društva su oduvek išla iz ekstrema u ekstrem. Kad ti nisi sa Bogom, ti uvek skrećeš levo i desno. Sveti oci kažu-srednji carski put. Kad si ti u veri ti uvek ideš sredinom.

Zapadna drštva su išla u ekstrem, prvo su ekstremi bili u maltretiranju žena, dece, uništavanju porodice, pa su shvatili da je to loše, pa su otišli u sasvim drugi ekstrem. sad deca mogu da maltretiraju roditelje, da žene u pobesnelom feminizmu maltretiraju muškarce, da sve može, a kad sve može, onda zapravo ništa ne može", kaže jeromonah Arsenije Jovanović, iguman manastira Ribnica.