Holandski istraživač priredio dva zbornika o srpskoj istoriji 19. veka

Holandski intelektualac, antropolog, istoričar Rene Gremo se već dugi niz godina bavi srpskom nacionalnom prošlošću.

Počeo je sa istraživanjem narodnih običaja kod Srba, srpske muzike, gusala kao jednog od nacionalnih instrumenata, da bi kasnije prešao i na druge teme.

"Baveći se Crnom Gorom i kasnije Kosmetom, video sam šta je kod običaja bilo zajedničko i muslimanima, katolicima i pravoslavcima, bez obzira na nacionalnost. Albanci, brđani i Crnogorci su imali običaj tzv. zavetovanih devojaka, virdžina, i kada sam počeo da proučavam literaturu o tome, u srpskim spisima piše da je tokom hercegovačkog ustanka učestvovala neka Holanđanka, sa imenom Žana Merkus", kaže Gremo.

A ko je bila Žana Merkus, ćerka guvernera zapadne Indije, tadašnje holandske kolonije Školovala se u Parizu, i sa punoletsvom nasledila veliko porodično bogatstvo. Umesto da se prepuisti ugodnom i lagodnom životu u samoj Holandiji i zapadnim metropolama, Žana Merkus se odlučuje za Srbiju i srpska područja na nemirnom Balkanu.

"To je zanimljivo. Hercegovačka puška je pukla u leto 1875. godine i to je bio prvi veći ustanak koji je ostavio utisak na Evropu i da je štampa pisala o tome šta se dešava na Balkanu. Ona je, po starom kalendaru krajem novembra 1875. godine, došla do Dubrovnika i tamo se prijavila jednom emisaru koji je došao iz Francuske i on je njoj dao pismo preporuke za Miću Ljubiratića koji je iznad Dubrovnika imao logor i bila je primljena", kaže Gremo.

Vojvodi Mići Ljubibratiću, koji je u svom taboru već imao legiju stranaca, prevashodno prekaljenih Garibaldijevih boraca, dolazak Merkusove bilo je osveženje i novi podsticaj ustanicima. Kao jedina žena ratnik postaje legenda i prozvali su je srpska Jovanka Orleanka.

"Ona je bila veoma bogata i darežljiva, dala mu je odmah dosta novca, jer je njegova jedinica teško preživljavala, tako da je i zbog toga bila rado primljena, bila im je mala banka", kaže Gremo.

Vojvodu Miću Ljubibratića Rene Gremo opisuje ne samo kao hrabrog i odlučnog vođu ustanka, nego kao slobodoumnog i veoma obrazovanog čoveka.

"Još pre ustanka je preveo Kuran, i to je završio 1874, i već počeo da prevodi štivo drugog karaktera, i to "Poslovične komade" sa italijanskog i francuskog", kaže Gremo.

Ističući da je njegovo istraživanje bilo dugotrajno i da je iziskivalo velika zalaganja, Gremo poručuje da to istraživanje nije završeno i da će da radi na daljem proučavanju ovih dveju zanimljivih, i za srpsku istoriju važnih ličnosti.

Takođe dodaje da je u pripremi prevod sa holandskog na srpski njegove biografije Žane Merkus, kao i objavljivanje ovih zbornika sa srpskog na holandski.