Manastir Svetog Đorđa u Rumuniji čuva sećanje na Pavla Kengelca

Rođeni Kikinđanin doktor Pavle Kengelac bio je u svoje vreme jedan od naumnijih ljudi. Prvi je Srbin doktor nauka, govorio je sedam jezika.

Bavio se književnošću, teologijom i astronomijom. Život i školovanje vodili su ga širom sveta a od 1803. godine i naredne 3 decenije do smrti bio je arhimadrit manastira Svetog Đorđa na reci Brzavi, u rumunskom delu Banata.

Njemu u čast, kreativni poštovaoci su napravili izložbu sa trodimenzionalnim eksponatima od stiropora. Prikazane su znamenite ličnosti koje je Kengelac sretao i naučne discipline kojima se bavio. Grad Kikinda i manastir su se tako ponovo povezali.

"Njegov otac Hristifor Kengelac te davne 1751. godine predvodeći grupu srpskih graničara, došao je na prostor gde se danas nalazi crkva Svetog oca Nikolaja i rekao da odatle neće ići i da je to njihov dom. Muzejskom postavkom pokušao se napraviti mali vremeplov koji bi bio ispunjen svim detaljima, slikama, figurama interesantnim a kojima bi trebalo da oslikaju život Pavla Kengelca. Lepo bi bilo da školske ekskurzije koje idu ka Rumuniji, posete i ovaj muzej", kaže Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika Kikinde.

Manastir Svetog Đorđa u Rumuniji čuva dve svetinje, lance kojima je bio okovan Sveti Đorđe i deo njegovih moštiju stigle su u Banat oko 1495. godine zahvaljujući ktitorima, porodici despota Jovana Brankovića.

"I odlaze u Svetu zemlju i zatiču manastir Svetog Georgija kraj Tel Aviva u Lidi palestinskoj u velikim dugovima i sveta porodica Branković otkupljuje dug i zauzvrat dobijaju deo moštiju i lance Svetog Georgija", kaže jeromonah Jakov Jović.

Pavle Kengelac se školovao u Kikindi, Šopronu, Bratislavu, Petrogradu, Haleju. Oduševljen njegovim znanjem pruski kralj Fridrih Veliki je poklonio svoj mač koji je danas deo muzejske postavke u manastiru u Rumuniji, a sam čin dodele mača prikazan je u okviru manastirske stalne postavke.