Izuzetna nagrada za izuzetnu ženu

Svaki dan može biti 8. mart pod uslovom da ste Svetlana Spajić. Jedinoj Srpkinji, dobitnici evropske Nagrade za liderstvo žena, predsednica Evropskog parlamenta Nikola Bern kaže da je ova nagrada značajnija nego da ju je dobila Ursula Fon der Lajen."Ja svoj san još uvek živim, jer ono što je već ostvareno je manje privlačno, manje uzbudljivo", kaže Svetlana Spajić.

A kako se postaje Svetlana Spajić?

Najpre morate postati najmlađi član Udruženja prevodilaca Srbije ikada, među prvih pet završiti najveću svetsku školu za konferencijsko prevođenje na Sorboni i postati zvanični prevodilac predsednika Francuske, a da pritom, na sastanak Žaku Širaku lično zakasnite punih sat vremena.

"Moj sat se pokvario na način da nije stao nego se usporio", objašnjava Svetlana.

Širaku prevodi ključne aktere jugoslovenske drame paralelno, dok u Kanu Kusturica dobija Zlatnu palmu za film "Andergraund", usred medijske satanizacije Srba.

"Vidimo sada šta se i sa Rusijom dešava, jedno je šta se dešava i strašne stvari se dešavaju, a sa duge strane je strašno zabaraniti Dostojevskog, Čajkovskog itd, to smo mi doživeli tada u Kanu".

Glavni je prevodilac sa SHS govornog područja na potpisivanju Dejtonskog sporazuma u Parizu.

"Sa mog prevoda na engleski i još 16 drugih kabina je prevodilo na svoje jezike i mi smo svi bili u svojim kabinama pred kamerama Si En En-a, Bi Bi Si-ja, francuske tv...", seća se Svetlana.

Nakon Dejtona odlazi u Hag, gde prevodi sve haške optuženike.

"Milošević i Šešelj su bili posebno izazovni, govorim sa stručne strane, jer obojica govore gusto".

Najviše je ranjavaju drame običnih ljudi.

"To što sam doživela to ima naziv, sekundarna traumatizacija. Kada sam shvatla da imam jezive košmare smogla sam nekako snagu da dam otkaz i da odem u drugi život".

Posle Haga, Brisel, gde još uvek prevodi za Evropsku Uniju, i to sve od početka do danas bez pripadanja bilo kakvim institucijama.

Posle svih ovih godina, da li si ikada zažalila zbog toga što si tokom poslovne karijere bila upućena samo na sebe?

"Svako instinktivno zna koji je njegov put, često se ne usudimo da njime krenemo, a mislim da kad idemo tim putem, jednostavno odašiljemo neku energiju i sudbina nam se nasmeši, i ima ona izreka - sreća se smeši smelima. Obilo mi se to u glavi ne jednom, ali ne žalim i tako je i tako će i ostati", iskrena je Svetlana Spajić.