Dositejevi dani u Beogradu

Zadužbina Dositej Obradović u okviru Dana evropske baštine i uz podršku Sekreterijata za kulturu grada Beograda organizovala više posebnih programa objedinjenih zajedničkim naslovom "Dositejevi dani u Beogradu".

U nizu vrsnih stručnjaka izdvajamo izlaganja čelnih ličnosti Dositejeve zadužbine i profesora Dragana Simeunovića.

"Dositej Obradović je toliko veliki, da izgleda da nikada nećemo završiti proučavanje onoga što nam je ostavio poruka. Ono što je samu Zadužbinu ponukalo da napravi i Okrugli sto, ali poseban program pod nazivom Dositej u Beogradu ili Dositej i Beograd, kako su neki predložili u toku održavanja samog Okruglog stola. Bila je ideja da osvetlimo mesta u kojima je Dositej živeo, radio, boravio, kuda je hodio Beogradom, sve do Saborne crkve gde je sahranjen. Relativno se ta mesta znaju. Međutim, ona su živa, Dositej je živeo među nama, i radio, malo je tako velikih ljudi koji su ostavili trag u Beogradu. Mi ovim programom želimo da svake godine u Dane evropske baštine vratimo ovome, da govorimo o Dositeju kao velikom Evropejcu, čoveku koji je pre 200 godina govorio 10 evropskih jezika, moramo priznati da je bio veličantven um. Četrdeset godina je putovao Evropom učeći", kaže Mirjana Dragaš, upravnica Dositejeve zadužbine.

Postoji podatak da su hteli i da ga ubiju.

"Naravno, iako se trudio da bude korektan prema velikim silama, procena austrougraskih vlasti je bila da je on veoma opasan, upravo zato što razvija misao o samostalnoj, autonomnoj državi Srbiji, koja se razlikuje od njegove prethodne misli da Srbi budu u austrougarskom carstvu, umesto u turskom i austrougarskom. Poternica koja je izdata za Dositejem, bez ikakve krivice i neprijateljstva prema Austrougarskoj i glasila je "ubiti ga po viđenju", čim pređe Savu ili Dunav. Pred smrt, u svojoj diplomatskoj misiji boraveći u Beogradu 1807. do 1811. godine, do svoje smrti, u toj poslednjoj fazi svog života, on je bio mnogo toga istovremeno, i diplomata, još pre nego što je kročio u Beograd, već je za potrebe revolucije pregovarao sa istočnim silama, pre svega sa Rusijom, u korist Karađorđa...sa Austrougarskom uspostavljao diplomatske veze, a nameravao je da sa Napoleonom pregovara o priključenju Srbije ilirskim provincijama", kaže prof. dr Dragan Simeunović.

Inače, u ovoj godini, kada se obeležava 210 godina od Dositejeve smrti, pravi se novi korak u povezivanju institucija, ciljeva i saradnje u Dositejevom duhu beskrajnome, nikada dovoljno istraženom, kao što je i samo blistajuće Dositejevo delo.