Profesor Koruga: Vratio sam se da se borim, ko će ako ne mi?

Veliki broj naših naučnika živi i radi u dijaspori. Neki od njih su se vratili i svoje naučne karijere danas razvijaju u Srbiji. Jedan od njih je i svetski priznati stručnjak prof. dr Đuro Koruga. Vlasnik je jedinstvenog doktorata koji je odbranio istovremeno na Mašinskom i Medicinskom faklutetu u Beogradu. Takođe, profesor Koruga je osmislio i više svetski priznatih patenata. O životu i radu u inostranstvu, o povratku u Srbiju i o naučnom radu razgovarao je sa Bobanom Kovačevićem.

Mašinski fakultet u Beogradu iznedrio je mnoge planetarno priznate naučnike i inovatore. U poseti smo svetski poznatom stručnjaku u vezi nano tehnologije. Vlasnik je jedinstvenog doktorata koji je odbranio istovremeno na Mašinskom i Medicinskom fakultetu u Beogradu. Osnivač je Centra za molekularne mašine Mašinskog fakulteta još 1985. godine i vlasnik više svetski priznatih patenata.

Profesor u penziji Đuro Koruga je u SAD osmislio rešenje za dugoročno i do sada najbezbednije skladištenje nuklearnog otpada. Prvi je pomoću mikroskopa video atomasku strukturu molekula C60. Izumitelj je i patenta nano fotonskih sočiva za koji je dobio nagradu u Rusiji, Kini i Švajcarskoj.

Profesore Koruga, Vas je teško predstaviti u nekoliko minuta, svetski ste poznati naučnik koji je ipak odlučio da živi i radi u Srbiji. Zašto?

"Obično narod kaže da je takva sudbina, a sudbina je karakter čoveka. Znači, mene je moj karakter opredelio da dođem ponovo u svoju zemlju, mada sam u inostranstvu proveo, kad saberem, oko 9 godina. Radio sam na Univerzitetu, sarađivao sa njihovom privredom, naučio dosta toga i onda je jedno promišljanje, tako da kažem, o svom životu, šta ja mogu da uradim i kako da živim na Zapadu i ovde. Verovali ili ne, takva situacija se stvorila da sam doneo odluku da se vratim i da ovde osnujem odgovarajuće centre, laboratorije za nano tehnologije, jer sam to naučio u SAD i Japanu, počevši od 1984. godine.

Vratio sam se da se borim da stvorim uslove, iskreno rečeno. I nije bilo lako izboriti se za odgovarajuću opremu koja je sad u ovoj laboratoriji, i košta oko 900000 evra.

Znači-borba, stvaranje...jer ako nećemo mi, ko će drugi?", pita se profesor Koruga.

Ceo razgovor sa profesorom Đurom Korugom pogledajte u našem video prilogu.