Monografija o našim džez velikanima iz dijaspore

Koliko ti je bilo potrebno vremena da prikupiš sve te informacije?

"Verovala ili ne, dvanaest godina. Nadao sam se da ću završiti knjigu za obeležavanje 25. rođendana festivala 2009. i 2008. počeo da pišem. Tada su mi ambicije bile relativno male, da to budu kratka poglavlja, da prikupim informacije o bendovima koji su svirali, eventualno o postavama, a onda su se ambicije povećavale, posebno poslednjih 7,8 godina kad su krenuli strani kritičari u toj meri da dolaze i izdašno pišu o festivalu. Pa ako toliku pažnju Beogradskom džez festivalu posvećuju vrhunski svetski eksperti, logično je i da mi sa strane, odradimo posao kako treba.

Amerikanci su 1972. godine prvom umetničkom direktoru festivala Aleksandru Živkoviću, koji je tada najavljen kao selektor, dali odrešene ruke da se malo umeša u taj posao i Živković je, i s obzirom na mišljenje javnosti da bi nekako trebalo uključiti i domaću scenu, odlučio da napravi nešto što se zvalo Jugoslovenski ol star bend, pri čemu je izazvao dosta komešanja u jugoslovenskoj muzičkoj javnosti, zato što je Živković, mudro, pozvao ljude iz dijaspore.

Većina našeg džezerskog sveta je pedesetih godina otišla u Nemačku da zarađuje pečalbarski novac u američkim klubovima, Duško Gojković, Milo Pavlović, Bora Roković, kasnije Lala Kovačev...

Živković je mislio da bi taj Jugoslovenski ol star bend trebao da bude stvarno poziv ljudima koji su pre svega tada radili u Nemačkoj. Danas je drugačija situacija, rasuti su svuda po svetu i srećom ih ima mnogo više kod nas, ali polovinu tog benda su činili dijasporci iz Nemačke, drugu polovinu su činili najkvalitetniji solisti iz Beograda, Zagreba i Ljubljane.

Dakle, mi već od 1972. godine prvi koncert nekog jugoslovenskog benda na festivalu jeste, polovinu, vezan za našu dijasporu.

Počev od tog prvog festivala, povratničkog, 2005. godine, nama je bilo važno da makar u maloj meri, pokažemo da srpski džez deluje u inostranstvu.

2006. godine smo imali Bojana Z., a već 2007. je projekat sa Ministrastvom za dijasporu uključio Marka Đorđevića, bubnjara i njegov projekat Svet iz Amerike.

Svake godine mi pokušavamo da bacimo malo svetlo na to kako deluju srpski muzičari u inostranstvu. Mislim da nam to uspeva i da vidimo da nisu zaboravili svoje korene, a drugo, da i ovi koji su ostali ovde, ne zaostaju za njima", kaže Vojislav Pantić.