Trodnevna poseta patrijarha srpskog Porfirija Budimpešti i Sentandreji

Nakon bogoslužbe patrijarh Porfirije prisutnima je rekao da je povod okupljanja otpočinjanje sabornog proslavljanja dva crkvena jubileja: stogodišnjice obnove drevne Pećke patrijaršije (i ujedinjenja svih srpskih crkvenih oblasti u jednu jedinstvenu srpsku patrijaršiju), kao i obeležavanje dve decenije arhijerejskog služenja episkopa Lukijana na tronu episkopa budimskih.

„Kolika i kakva je bila identitetska svest Srba o važnosti očuvanja (najpre) svog duhovnog bića svedoči činjenica da su u Sentandreji u najkraćem roku naši preci podigli osam velelepnih hramova - iako su u to vreme živeli vrlo siromašno. Pokazali su šta im je najvažnije u životu i oko čega će ustrojavati svoju zajednicu, svoj odnos prema Bogu i njegovoj tvorevini, kao i svoje međusobne odnose i odnose prema drugima. Oni su stojeći između čekića i nakovnja, u sukobu tada velikih sila, Turske i Austrije, našli najbolji i jedini pravi model da, ne samo - ne nestanu kao narod - nego da opstanu i da budu vrlo plodotvorni, da obogate sebe, jer obogaćujući sebe i svoju kulturu - obogaćuju i one koji su oko njih. Srbi su sa sobom, preko Save i Dunava poneli ono što ih duhovno konstituiše i čuva. Poneli su svoje ikone, relikvije, mošti svetih, svoje hramove, svoje nebo! Znali su, da, ako ne žive u svom duhovnom identitetu - neće uspeti da sačuvaju nijedan drugi. Znali su da je carstvo zemaljsko zamalena, a Božije uvek i doveka", istakao je u peštanskom Svetogeorgijevskom hramu patrijarh Porfirije, podvlačeći da svi Srbi i danas ponosno mogu da zapevaju Mi že Sentandrejci slavni celog sveta. On je još iz čitave plejade izdvojio nekoliko odabranih ličnosti i podsetio koja je to na ovom prostoru baština stvorena. Prvo je pomenuo utemeljivača Račanske skriptorije - monaha Kiprijana Račanina, zatim njegovog najboljeg učenika jeromonaha Gavrila Stefanovića Venclovića, kao i dvojicu velikih srpskih arhijereja - Dionisija Novakovića i Georgija Zubkovića.

Posle svečane doksologije, Njegova Svetost patrijarh srpski Porfirije sa pratnjom (episkopom bačkim Irinejem, remezijanskim Stefanom i hvostanskim i izabranim zapadnoevropskim Justinom) posetio je Ambasadu Republike Srbije u prestonici Mađarske (gde ih je svečano primio ambasador Ivan Todorov). Tom prilikom patrijarh srpski je izjavio da su ambasade mesta koja u ime države Srbije pretvaraju u praksu sve ono što se na najvišem nivou dogovori i obezbeđuju „prve korake" pravnog konteksta da nešto može da dođe do svog krajnjeg cilja.

„Ovom prilikom vrlo važno je podsetiti i na susret kralja Ugarske Andrije Drugog i Svetog Save, koji je bio mirotvorac i koji je pomirio ugarsku vojsku Andrije Drugog i vojsku Stefana Prvovenčanog, brata Svetoga Save. Naime, njih dvojica su se izmirili posredovanjem Svetog Save uz jedno čudo, a predanje kaže da se ono dogodilo u blizini Dunava, na mestu na kojem je podignuta jedna mala crkva koja je kasnije postala manastir. To je manastir Kovilj. To svedoči da je taj mir nešto što ne može da se postigne isključivo i samo ljudskim snagama, nego da je to uvek mir koji je dar Božiji. Taj mir može doći među nas samo onda kada mi uspostavljamo mir sa Bogom kako je to upravo učinio Sveti Sava", rekao je verski poglavar Srba i nastavio.

„Zašto ovo govorim? Zbog toga što smo kao čovečanstvo, kao ljudski rod, danas suočeni sa bezbroj izazova. Naravno da postoje mnogi ljudski napori da se ti izazovi i problemi razreše i prevaziđu, a često su ti problemi globalnog karaktera i tiču se sitema vrednosti. Moderni svet, ili svet u kome živimo je takav da je on postideološki. U tom smislu sistemi vrednosti i ideologije koje bujaju kao pečurke posle kiše dolaze na naše prostore i hoće ne samo da nas zapljusnu, nego istinski da nas potope tako što relativizuju sve. Na taj način hoće da iščupaju koren i pokidaju stubove stubove na kojima naša društva - društva naših nacija, zajednica i država - ne samo da žive nego imaju i svoje istinsko postojanje u prošlosti, i u sadašnjosti, a zasigurno i u budućnosti. Nama ne treba niko da dođe i kaže šta smo mi! Mi smo ukorenjeni u svom sistemu vrednosti, jer jedino utemeljeni u njemu možemo imati istinski i pravi imunitet za svaki ideološki virus, nametljiv i agresivan, koji nam dolazi spolja.Ono što je jedinstveno za obe nacije, i mađarski i srpsku, kao i za sve ljude koji žive na ovim prostorima jeste upravo Jevanđelje Hristovo, jeste Hristova vera. To je fundament i okvir iz koga možemo biti svesni sebe, možemo jačati, možemo biti snažni, a ondau toj snazi, u toj samospoznaji, bez ikakvih zadrški, možemo izgrađivati istinsko i pravo prijateljstvo i na kraju krajeva bratstvo, na šta nas jevanđelje poziva", rekao je patrijarh Porfirije u besedi brojnim zvanicama na svečanom prijemu u Ambasadi Republike Srbije u Budimpešti.

Sutradan, 4. septembra, patrijarh srpski služio je Svetu liturgiju u Sabornoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Sentandreji, a nakon nje u porti hrama održao pomen svojim prethodnicima, patrijarsima Srpskim - Arseniju Trećem Čarnojeviću i Lukijanu Bogdanoviću.

Tokom svog prvog boravka u Budimskoj eparhiji patrijarh Porfirije posetio je i Samoupravu Srba u Mađarskoj, a drugog dana bio je gost i elitne dvanaestorazredne Srpske osnovne škole i gimnazije „Nikola Tesla" na peštanskom Trgu ruža.

Trećeg, poslednjeg dana posete (5. septembra), u Karmelićanskom samostanu, u Budimu, patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija, primio je premijer Mađarske - Viktor Orban. Tom prilikom, Patrijarh srpski premijeru Orbanu je uručio najviše odlikovanje SPC - Orden Svetog Save Prvog stepena za zasluge.

Prema obrazloženju, šef Vlade severnog komšije Srbije zaslužio ga je po tri osnova - naporima da zaštiti hrišćanstvo u Mađarskoj i Evropi, promovisanjem hrišćanskih vrednosti, kao i ličnim doprinosom prijateljstvu Mađarske i srpske nacije. Poglavar SPC još je dodao da je Viktor Orban jedini državnik u Evropi koji se „bori za dušu Evrope", na koju obraćaju pažnju i drugi narodi, među njima i Srbi.

Premijer Mađarske u govoru kojim se zahvalio na odlikovanju naglasio je da sa ponosom preuzima odlikovanje od svog srpskog pravoslavnog hrišćanskog brata.

„Mi smo ljudi posvećeni miru, želimo mir, ali u stvari se vodi rat za dušu Evrope, a taj rat ne možemo dobiti bez hrišćanskog jedinstva - uključujući i pravoslavlje", rekao je Viktor Orban povodom primanja najvišeg odličja nazvanog po osnivaču samostalne Srpske pravoslavne crkve Svetom Savi (1174-1236).