Hvala za istinu

Predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu Dragan Stanojević zahvalio se gradonačelniku Londona Borisu Džonsonu što je javno rekao da za započinjanje Prvog svetskog rata nisu krivi Srbi.  Pismo prenosimo u integralnoj verziji.

Poštovani gospodine Džonson,

Dozvolite da Vas u ime Skupštine dijaspore i Srba iz regiona pozdravim i zahvalim na stavovima izrečenim u Vašem članku u Telegrafu, 6. 01. 2014. u kojem kritikujete Tristrama Hanta i laburiste za pokušaj minimiziranja Nemačke u Prvom svetskom ratu i pripisivanje krivice Srbiji za njegov početak.

Delegati Skupštine dijaspore i Srba u regionu, tela koje predstavlja četiri miliona raseljenog i od matice odvojenog srpskog naroda u svetu i u zemljama koje neposredno okružuju Srbiju, pozdravljaju Vas kao istinoljubivog čoveka koji želi da se poznate činjenice o Velikom ratu ne iskrivljuju i ne zamenjuju uloge.

Srbi su državotvorni narod blizu milenijum godina, s bogatom narodnom tradicijom, hrišćanskom religijom i kulturno-istorijskom baštinom koja pripada evropskoj civilizaciji. Istorijski i društveno-politički položaj Srbije pre jednog veka bio je vrlo nezavidan. Može se reći - katastrofalan. Tek je izašla iz dva balkanska rata, iscrpljena vojno i finansijski, tako da joj je bio preko potreban oporavak, pomoć prijateljskih zemalja i naročito što duži period mira. U takvom stanju, ona nije bila sposobna ni da se odbrani od neprijatelja, što se u kasnijem toku događaja i pokazalo, a kamoli da započinje osvajački rat. Srbija je u oba svetska rata bila na strani saveznika, to je svima znano.

Svedoci smo da se istoriografska tumačenja selektivno prilagođavaju odnosima snaga a ne snazi činjenica. Učitavaju se tumačenja koja ne odgovaraju utvrđenim istorijskim činjenicama ali odgovaraju današnjim političkim potrebama.

O istorijskim događajima, s kraja 19. i početkom 20. veka, pisano je dosta - naučno i sa argumentacijom. Objašnjeno je mnoštvo činjenica o ekspanzionističkim težnjama Nemačke i Austro-Ugarske, pa je, najblaže rečeno, nekorektno umanjivati ili osporavati sve ono što dokumenta iz tog vremena pokazuju. Pokušaji nekih današnjih istoričara da se krivica za izbijanje Prvog svetskog rata pripiše maloj Srbiji su zlonamerni i štetni, jer vređaju ljudsko dostojanstvo, pa i sam um.

Jedno pismo generala Oskara Poćoreka, guvernera aneksirane Bosne i Hercegovine, iz maja meseca 1913, godinu dana pre početka Velikog rata, koje je ovih dana prikazano u srpskim medijima, vrlo jasno pokazuje ekspanzionističke namere Austro-Ugarske u odnosu na Srbiju i Balkan. Pošto Vi, gospodine Džonson, u spomenutom tekstu, želite "više nego ikada ranije", da se prema istini odnosimo s poštovanjem, mi Vam skrećemo pažnju na jednog, isto tako velikog borca za istinu kao što ste Vi, Arčibalda Rajsa, poreklom Nemca, naturalizovanog Švajcarca i po opredeljenju Srbina. On je, kao najveći svetski kriminalista svoga vremena i čovek kome je ceo svet verovao i sebi pozivao da mu otkrije istinu i pravdu u vezi sa počinjenim zločinima, otišao krajem leta 1914, u Srbiju da istraži neprijateljske zločine nad bespomoćnim srpskim narodom.

U svojim memoarima "Šta sam video i proživeo u velikim danima" (1928.), Rajs na više mesta opisuje atmosferu u Švajcarskoj, prepunoj austrijskih i nemačkih špijuna, kao stanje u kome je "... svet bio ubeđen da će Austro-Ugarska, ohrabrena i podstrekavana od Nemačke, pokušati da potčini balkanske zemlje koje su se opirale njenoj želji za ekspanzijom ka istoku. Duboko razočarani ishodom balkanskih ratova 1912. i 1913. godine, Austrijanci koji su živeli u Švajcarskoj, nisu nimalo prikrivali razočarenje i gledali su samo u jednom pobedničkom ratu protiv Srbije lek za ovu situaciju koju su smatrali nesnosnom.
Tako nekoliko meseci pre sarajevskog atentata, austrougarski konzul u Lozani, tada bogat hotelijer, agent špijunaže za vreme rata, kazao mi je jedne večeri: "Pazite, kod nas se u Austriji više ne može. Svet je nervozan, nezadovoljan, unižen. Jedino jedan pobednički rat može nas izvući iz ovog stanja".

Mi u potpunosti prihvatamo Vaše reči da je Nemačka danas "divna, miroljubiva, demokratska zemlja...; zemlja s impresivnim tehnološkim dostignućima. Nemačka je kao takva, srpski politički partner i zemlja s kojom ima odlične ekonomske veze, te stoga moramo svi da se založimo za to da činjenice o Velikom ratu ne bi trebalo ulepšavati ili zamagljivati, jer su one najbolja brana da se svetu u kojem živimo neće nikad više dogoditi nesreće kao one spomenute u ovom pismu.

Verujući u to da su snage dobra i pravde nepobedive sve dok su s njima ljudi poput Vas, gospodine Džonson, još jednom izražavamo poštovanje i divljenje prema Vašim rečima u odbranu i pobedu istine, želeći Vam sreću, zdravlje i uspeh u 2014. godini.

Predsednik
Dragan Stanojević