Preminuo Milojko Majk Vučelić

Milojko Majk Vučelić, američki inženjer mašinstva srpskog porekla, projektni menadžer NASA vasionske misije "Apolo 11", umro je u SAD u 82. godini života, saopštila je njegova familija.

Milojko Vučelić je rođen 1930. godine u Garešnici u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, sadašnjoj Hrvatskoj.

Diplomirao je 1954. godine na Mašinskom fakultetu u Zagrebu.

Neko vreme je radio za "Mercedes-Benc" u Nemačkoj, a 1956. godine na poziv rođaka preselio se u SAD sa 50 dolara u džepu, kako je kasnije pričao.

Tamo se zaposlio u fabrici aviona "Cesna", a 1962. u kompaniji "Nort ameriken aviejšn", koja je sarađivala s NASA, u kojoj je radio kao projektant uređaja za spasavanje pilota iz aviona presretača F-104 Starfajter i strateškog bombardera B-58 Hastler.

Od samog početka učestvovao je na programu "Apolo", a najupamćenija je misija "Apolo 11", u okviru koje je u julu 1969. čovek prvi put stupio na Mesec.

Rad na programu Apolo započeo je kao inženjer, da bi u periodu od 1966. do 1978. bio direktor u NASA centru u Hjustonu, gde je bio zadužen za otklanjanje svih grešaka do kojih bi moglo doći tokom leta, pa je dobio nadimak „menadžer za probleme".

Poznato je da je bio protiv avionskih vrata na kapsuli „Apolo". Smatrao je da bi bolje rešenje bila vrata koja se otvaraju eksplozijom. Tu svoju ideju tada nije mogao da realizuje, što je dovelo do neprocenjivog gubitka. Život je izgubila cela posada „Apola 1" tokom probnog leta, jer nije mogla da otvori vrata.

Za rad na projektu Apolo dobio je više nagrada i priznanja. Učestvovao je u uspešnom spasavanju posade „Apolo 13", i od tadašnjeg predsednika Niksona 1970. godine primio najviše američko civilno odlikovanje - Predsedničku medalju slobode.

Učestvovao je i u programu prve američke orbitalne svemirske stanice - Skylabu, lansiranoj 1973. godine. Neiškorišćeni svemirski brodovi su našli upotrebu u okviru američko-sovjetskog svemirskog programa Apolo-Sojuz. Radio je na prilagođavanju svemirskih brodova za spajanje sa sovjetskim Sojuzom.

Pre samog lansiranja Skylaba, 1975. premešten je u London, u funkciji potpredsednika East West Tradea za Rockwell International Company zaduženog za razvoj trgovinskih odnosa sa zemljama istočne Evrope.

Iako je napustio rad u NASI, sve vreme je proveo kao specijalni NASA-in reporter dodeljen Bi-Bi-Si-ju.

Posle uspešne karijere u NASI, radio je u svojoj kompaniji Ideal Electric. Kupio je gotovo propalu kompaniju u Ohaju i za kratko vreme je učinio profitabilnom.

U septembru 2009. na poziv Ministarstva dijaspore Vlade Republike Srbije zajedno s kolegom Slavoljubom Vujićem, posle 30 godina je posetio Beograd. Održali su predavanje na Mašinskom fakultetu gde su predstavili svoja saznanja s ciljem da mlade ljude podstaknu da svoj talenat primene u Srbiji. Održali su predavanje i u Vazduhoplovnom savezu u Beogradu.

Krajem avgusta u SAD je umro i Nil Armstrong, čovek koji je prvi zakoračio na Mesec.