Džez velikani – Earl Hines

Bio je poznat po svom sviranju klavira u stilu trube, gde je desnom rukom oponašao zvuk i frazu trube. Ova tehnika je uključivala brze, stakato linije koje su bile glatke i tečne, slične fraziranju trube, u kontrastu sa snažnom, ritmičnom levom rukom koja svira akorde ili “walking bass”. Hajns je opisao susret sa Armstrongom: Luis me je pogledao tako neobično, pa sam pitao: "Da li sviram pogrešne akorde?" "Ne, ali tvoj stil je kao moj". „Pa, hteo sam da sviram trubu, ali me je bolelo iza ušiju te sam svirao na klaviru ono što sam hteo da sviram na trubi“. A on je rekao: "Ne, ne, to je moj stil, to je ono što volim."

Karijeru je započeo u  Čikagu, gde je svirao na veoma živoj džez sceni 1920-tih, gde je sarađivao sa značajnim ličnostima tog doba, poput Luisa Armstronga, svirajući u njegovim bendovima . Njihova saradnja na snimcima poput "Weather Bird" i "West End Blues" je legendarna, a Hajnsovo sviranje klavira je sastavni deo ovih revolucionarnih snimaka u istoriji džeza.

1930-ih, Hajns je vodio sopstveni big bend, jedan od prvih koji je predstavio kombinaciju diksilenda sa svingom, zvukom koji je imao dubok uticaj na evoluciju džeza tokom te ere. Njegov big bend uključivao je i druge važne džez muzičare, kao što su saksofonista Džoni Hodžis i klarinetista Barni Bigard.

Iako je počeo u ranom džezu, Hajns je imao sposobnost da evoluira - da spoji elemente svinga, bi bapa i sopstvene jedinstvene vizije – koja mu je omogućila da ostane relevantan umetnik tokom decenija, nastavljajući da nastupa i snima sve do 1960-ih i 1970-ih.

Hajnsov doprinos džez klaviru i njegova saradnja sa džez gigantima učvrstili su njegovo nasleđe. Smatra se ključnim uticajem na kasnije pijaniste kao što su Art Tejtum, Bad Pauel i Oskar Piterson, koji su se divili njegovoj harmonskoj sofisticiranosti i veštini improvizacije.