Kraljevi svinga – Count Basie

Godine 1935. osnovao je orkestar Kaunt Bejzi, a 1936. ih je odveo u Čikago na dugotrajan angažman i njihov prvi snimak. Vodio je grupu skoro 50 godina, stvarajući inovacije poput korišćenja dva tenor saksofona, naglašavanja ritmičke sekcije, „rifovanja“ sa big bendom, korišćenja aranžera za proširenje zvuka i upotrebe svog minimalističkog stila klavira.

Vilijam Bejzi je rođen u Red Benku, u Nju Džerziju, kao sin roditelja koji su imala neku vrstu muzičke pozadine - otac je svirao melofon, a majka klavir – zapravo ona mu je dala prve časove klavira. Iako je bio prirodno talentovan za klavir, više je voleo bubnjeve. Obeshrabren očiglednim talentom Soni Grira, koji je takođe živeo u Red Benku i postao bubnjar Djuka Elingtona 1919. godine, Bejzi je sa 15 godina prešao isključivo na klavir. Grir i Bejsi su svirali zajedno u raznim klubovima dok Grir nije krenuo u svoju profesionalnu karijeru.

Preselio se u Harlem, u Njujorku 1920. godine, u žarište džeza, gde je upoznao mnoge lokalne muzičare koji su „stvarali scenu“. Pre nego što je napunio 20 godina, intenzivno je nastupao na vodviljskim turnejama kao solo pijanista, pratilac i muzički direktor za bluz pevače, plesače i komičare, što mu je pružilo ranu obuku koja će se pokazati značajnom u njegovoj kasnijoj karijeri.

Po povratku u Harlem 1925. godine, dobio je svoj prvi stalni posao u Leroju, mestu poznatom po svojim pijanistima i takmičenjima u „sečenju“. Nastupao na nekoliko turneja između 1925. i 1927. godine, obišavši Kanzas Siti, Sent Luis, Nju Orleans i Čikago, tokom kojih  je upoznao mnoge džez muzičare, uključujući Luj Armstronga.

1929. godine Bejzi je postao pijanista u bendu Beni Motena sa sedištem u Kanzas Sitiju, inspirisan Motenovom ambicijom da podigne svoj bend na nivo onih koje su predvodili Djuk Elington ili Flečer Henderson. Motenov bend je bio prefinjen i poštovan, a svirao je u stilu „Kanzas Siti stomp“. Pored sviranja klavira, Bejsi je bio koaranžer sa Edi Daremom, koji je zapisivao muziku. Njihov „Moten Sving“, za koji je Bejzi preuzeo zasluge, bio je neprocenjiv doprinos razvoju sving muzike. Kada je bend izbacio Motena iz grupe, Bejzi je preuzeo vođstvo na nekoliko meseci, nazvavši grupu „Count Basie and his Cherry Blossoms“, koji se kasnije raspao, pa se Ponovo se pridružio Motenovom novom bendu, sa kojim je svirao sve do Motenove smrti 1935. godine. Bejzi je potom formirao svoj bend od devet članova, „Baroni ritma“, sa mnogim bivšim Motenovim članovima, uključujući basistu Volter Pejdža, bubnjara Džo Džounsa, tenor saksofonistu Lester Janga i pevača Džimi Rašinga. Bili su stalni izvođači u „Rino“ klubu i često nastupali u „živom“ radio prenosu, a tokom jednoga spiker je Bejsijevom imenu dao malo stila, pa ga je nazvao „Grof“.

Kasno jedne večeri, kada je bilo vremena, bend je počeo da improvizuje,  Bejziju su se svideli rezultati i nazvao je komad „One O'Clock Jump“. Prema Bejziju, „svirali smo ritmičku sekciju i ušli u rifove, a rifovi su se jednostavno „zalepili“. Tako je nastala prepoznatljiva melodija/ himna orkestra.

Krajem 1936. godine, Bejsi i njegov bend preselili su se iz Kanzas Sitija u Čikago, gde su usavršavali svoj repertoar tokom dugog angažmana u „ Grand Terrace Cafe“. Od samog početka, Bejsijev bend je bio poznat po svojoj ritam sekciji i  upotrebi dva tenor saksofona; u to vreme, većina bendova je imala samo jednog. Mnogi drugi bendovi su kasnije prilagodili aranžmane sa dva tenora, u saksofonskoj sekciji.

1936. godine, bend je imao snimanje sa producentom Džon Hemondom, koji ga je kasnije opisao kao „jedino savršeno, potpuno savršeno snimanje sa kojim sam ikada imao ikakve veze“.

Do tada, Bejzijev zvuk je karakterisao „skakutajući“ ritam i kontrapunktski akcenti njegovog  klavira. Članovi orkestra su oko 1937. godine uključivali: Lestera Janga i Heršela Evansa (tenor saksofoni), Fredi Grina (gitara), Džo Džouns (bubnjevi), Volter Pejdža (bas), Erl Vorena (alt saksofon), Bak Klejtona i Hari Edisona (trubae), Beni Mortona i Diki Velsa (tromboni).

Mnogi muzičari su se proslavili pod njegovim vođstvom. Bejzi je voleo bluz i nakon što je otišao u Njujork, predstavio je neke od najznačajnijih bluz pevača tog doba: Bili Holidej, Džimi Rašinga, Big Džo Tarnera, Helen Hjums i Džo Vilijamsa. Takođe je angažovao aranžere koji su znali kako da maksimiziraju sposobnosti benda, kao što su Edi Darem i Džimi Mandi.

Bejzi je preselio svoj orkestar u Njujork 1937. godine, baza im je bila hotel „Vudsajd“ u Harlemu, radeći na uglađenosti,uključujući tiše sviranje, više solo deonica i više džez standarda. Usledio je prvi nastup benda u „Apolo“ teatru, gde su vokali Holidej i Džimi Rašing privukli najviše pažnje. Zatim su svirali u „Savoju“, a  1938. godine, Savoj je bio mesto susreta za „bitku bendova“ sa grupom Čik Veba. Bejzi bend je imao Bili Holidej, a Veb je parirao pevačicom Elom Ficdžerald. Kako je časopis „Metronom“ proglasio: „Bejzijev briljantni bend pobeđuje Čikov“.

1942. godine, bend je nastupio u muzičkom filmu „Reveille With Beverly“ sa holivudskim zvezdama Klerk Gejblom, Bet Dejvis, Karmen Mirandom i pevačicom Dajnom Šor. Usledili su i drugi manji filmski nastupi, uključujući „Choo Choo Swing“, „Crazy House“, „Top Man“, „Stage Door Canteen“ i „Hit Parade of 1943“.

Nakon rata, opada popularnost big bendova, ali njegov orkestar je posle jednog raspuštanja ponovo oformljen i jedan od retkih big bendova koji su „preživeli“ nove pravce i epohe džeza, ostajući dosledni u sving idiomu, besprekornoj interpretaciji i „eksplozivnom“ svingu – i danas su jedan od najcenjenijih i najznačajnijih big bendova istorije džeza, koji i danas traje kao „legacu“ orkstar.

Do sredine 1950-tih, Bejsijev bend je postao jedan od najistaknutijih pratećih big bendova za neke od najvećih džez vokala tog vremena, kao što su  Bilim Ekštajn,  Ela Ficdžerald, Frenk Sinatra, Toni Benet, Semi Dejvis Mlađi, Bing Krozbi i Sara Von.  Takođe su nastupali sa „Birdland Stars of 1955“, u čijoj postavi su bili Sara Von, Erol Garner, Lester Jang, Džordž Širing i Sten Gec.

Tokom godina Bejzi je izdao nebrojene albume sa svojim big bendom, takođe i u raznim malim postavama, sa svojim  svingom obišao je planetu, postavši ikona ovog žanra, koji nije menjao tokom celog svog života.

Kao kompozitor, Bejzi je poznat po pisanju džez standarda kao što su „Blue and Sentimental“, „Jumpin' at the Woodside“ i „One O'Clock Jump“.

Bejzi je dobio je počasni doktorat na Muzičkom koledžu „Berkli“ 1974. godine. U Red Benku, rodnom gradu, pozorište  „Kaunt Bejzi“, objekat preuređen za žive nastupe, kao i aerodrom „Kaunt Bejsi Fild“ su imenovani u njegovu čast. Od 2009.godine  u Vašington Hajtsu, na Menhetnu, postoji i Trg Kaunt Bejzija. 2010. godine primljen je u Kuću slavnih Nju Džerzija. Bulevar Holivud broj 6508  je lokacija zvezde Grofa Bejsija na Holivudskoj stazi slavnih.