Džez velikani – Joe Pass

Rođen u Nju Branzviku, u Nju Džerziju, kasnije se sa porodicom preseliou Džonstaun, u Pensilvaniji. Svoju prvu gitaru dobio je i počeo da stvara muziku kada je imao devet godina, isprva svirajući za komšije i učeći akorde od očevih italijanskih prijatelja, kasnije na časovima, puno vežbajući i svirajući na lokalnoj sceni Džonstauna, sa bendovima Toni Pastor i Čarlija Barneta.

Objavio je seriju albuma tokom 1960-ih, uključujući “Catch Me”, “12-String Guitar”, “For Django” i “Simplicity”.  1963. godine dobio je nagradu “New Star” časopisa “DownBeat”. Takođe je svirao i na snimcima Džeralda Vilsona, Bada Šenka i Lesa MekKena. Bio je član kvinteta Džordža Širinga od 1965. do 1967. godine.

Godine 1974. objavio je svoj solo album “Virtuoso”, a iste godine i album „The Trio“ sa Oskarom Pitersonom i Nils-Heningom Erstedom Pedersenom. Nastupao je sa njima u mnogim prilikama tokom 1970-ih i 1980-ih. 1975. godine, „The Trio“ je osvojio “Gremi” nagradu za najbolji džez nastup grupe. Kao deo “Pablo” (izd.kuća) sastava, Pas je snimao sa Benijem Karterom, Miltom Džeksonom, Herbom Elisom, Zutom Simsom, Djukpm Elingtonom, Dizijem Gilespijem, Elom Ficdžerald i Kauntom Bejzijem.

Pas i Ela Ficdžerald su zajedno snimili šest albuma za „Pablo“ pred kraj Ficdžeraldine karijere: „Take Love Easy“ (1973), „Fitzgerald and Pass... Again“ (1976), „Hamburg Duets - 1976“ (1976), „Sophisticated Lady“ (1975, 1983), „Speak Love“ (1983) i „Easy Living“ (1986).[26][12]

Pasov stil sviranja bio je posebno prepoznatljiv po njegovoj sposobnosti da svira melodiju, harmoniju i bas linije istovremeno ili kontrapunktski. Džez pedagog Volf Maršal rekao je da je Pasov muzički izraz bio „sličan duvačkom, i u skladu sa njegovim bogatstvom ideja i ogromnim rečnikom, omogućavajući improvizacijama da teku poput toka svesti saksofoniste“.

Razvio je sve više harmonski pristup improvizaciji,  široko koristeći akorde u  melodijama i solima, što je davalo sličan efekat kao kod klavira.

Časopis „Njujork“ je naveo: „Džo Pas izgleda kao nečiji ujak i svira gitaru kao da se niko time na svetu ne bavi. Zovu ga 'najvećim na svetu' i često ga porede sa Paganinijem zbog njegove virtuoznosti. U njegovom zvuku postoji izvesna čistoća koja ga lako izdvaja od ostalih prvoklasnih džez gitarista.“

Veteranski džez pisac Skot Janov dodelio je Pasu titule „vrhunskog bi bap gitariste“, „oličenja virtuoznih gitarista“ i „jednog od najboljih džez glasova svoje generacije“.