Moćni glasovi – Tony Bennett

Benet je odrastao slušajući pesme Ala Džolsona, Edija Kantora, Džudi Garland i Binga Krozbija, kao i džez umetnike poput Luja Armstronga, Džeka Tigardena i Džoa Venutija. Sa 10 godina već je pevao,  nastupao je na otvaranju mosta Trajboro, a sa 13 godina pevao je za honorare, nastupajući kao „pevajući konobar“ u nekoliko italijanskih restorana oko svog rodnog Kvinsa. Nakon rata u kom je učestvovao (regrutovan u vojsku SAD u novembru 1944. godine, tokom završnih faza Drugog svetskog rata), 1949. godine nastupio je u predgrupi u Grinič Vilidžu, gde je bio stendap komičar, glumac i pevač Bob Houp, koji je nakon toga odlučio da povede Benedeta sa sobom na turneju, skrativši mu ime u Toni Benet.

Godine 1950. Benet je snimio demo pesmu „Bulevar slomljenih snova“ i potpisao ugovor sa velikom izdavačkom kućom „Columbia Records“. Započeo je karijeru kao pevač komercijalnih pop melodija - prvi veliki hit bio mu je „Because of You“, balada koju je Mič Miler producirao sa raskošnim orkestarskim aranžmanom Persija Fejta, koja je dostigla prvo mesto na pop listama 1951. godine i ostala tamo deset nedelja, prodavši se u preko milion primeraka, kao i slično stilizovana izvedba pesme „Cold, Cold Heart“ Henka Vilijamsa, koja je pomogla da se Vilijams i kantri muzika uopšte upoznaju sa širom publikom. Tandem Miler i Fejt nastavio je da radi na svim Benetovim ranim hitovima. Benetov snimak pesme „Blue Velvet“ takođe je bio veoma popularan i privukao je „vrišteće“ tinejdžerske fanove na koncertima u čuvenom pozorištu Paramaunt u Njujorku.

Benet je objavio svoj prvi album 1955. godine, „Cloud 7“. koji je pokazao  njegovu sklonost ka džezu. Godine 1957. Ralf Šeron postaje Benetov pijanista, aranžer i muzički direktor,  koji je ohrabrio Beneta da se još više fokusira na svoje sklonosti ka džezu, što je rezultiralo sa albumom iz 1957. godine „Otkucaj mog srca“. Na njemu su nastupali poznati džez muzičari poput Herbija Mena i Neta Ederlija, Arta Blejkija, Džoa Džounsa, latino zvezde Kandidoa Kamera i Čika Hamiltona. Album je bio popularan i  hvaljen od kritike, a Benet je nakon toga počeo da sarađuje sa orkestrom Kaunta Bejzija, postavši prvi muški pop vokal koji je pevao sa Bejzijevim bendom. Albumi „Basie Swings, Bennett Sings“ (1958) i „In Person!“ (1959) bili su dobro cenjeni plodovi ove saradnje, a „Chicago“ je bila jedna od najistaknutijih pesama.

Godine 1962. snima svoj najveći hit „I Left My Heart in San Francisco“ – pesmu koja je postala i ostala njegov najveći hit i doživotna „himna“.

Tokom ere rok muzike imao je pad karijere, ali je doživeo izvanredan povratak 1980-ih i 1990-ih. Njegove kasnije saradnje sa mlađim umetnicima upoznale su ga sa novim generacijama - radio je sa širokim spektrom umetnika, uključujući Lejdi Gagu, Ejmi Vajnhaus, Aretu Frenklin, Dajanu Kral i mnoge druge. Njegovi duetski albumi su bili veoma uspešni i izuzetno ocenjivani kod kritike.

Benet je dobio 20 „Gremi“ nagrada (uključujući nagradu za životno delo), dve „Emi“ nagrade, Dobitnik počasti „Kenedi centra“ proglašen je za NEA Jazz Master. „Ginisova knjiga rekorda“ uvrstila ga je u najstarijeg umetnika koji je objavio album sa novim materijalom, postigavši to u 95. godini sa albumom „Love for Sale“ zajedno sa Lejdi Gagom.

Benet je takođe bio cenjeni slikar, slikajući pod svojim rođenim imenom, Entoni Benedeto. Njegova dela su izlagana u velikim galerijama u SAD.