Skice za portret – Nada Knežević

Već na početku karijere je dobijala prve nagrade na inostranim džez festivalima, a često je  nastupala i na domaćim festivalima (Zagreb, Jugoslovenski džez festival na Bledu, Beogradsko proleće). Na prvom i jedinom takmičenju pevača zabavne muzike (1961) osvojila je „Zlatni mikrofon“.

U vreme najveće slave, 1962. godine, otišla je na godinu dana u Nemačku, gde je nastupala u džez klubovima i usavršavala engleski jezik, a onda je nešto manje od dve godine radila sa ansamblom Hejzija Ostervalda. Takođe, nastupala je u prestižnim džez klubovima   skandinavskih zemalja,  za dansko–švedsko–norveški radio  snimala programe…

Svet je imao mnogo komplimenata za nju, pa je tako magazin “DownBeat“ pisao u superlativu o njenim vokalnim sposobnostima, a džez pijanista Čik Koria joj je posle jednog nastupa ponudio saradnju. Nastupala je u Albert Fišer Holu, na međunarodnim džez festivalima u Minhenu, Atini i Istanbulu, kao i na “Newport Jazz” festivalu, a ostaće upamćena kao prva Evropljanka čije je ime uneto u svetsku enciklopediju džeza.

Godinama je sarađivala sa Big Bendom RTS, a neki od nezaboravnih nastupa, u zagrebačkoj dvorani “Lisinski” i ljubljanskom bioskopu “Union” trajno su sačuvani na duplom LP albumu „4 lica džeza“. Jugoslovenska radiodifuzija je toj ploči dodelila nagradu za najbolje diskografsko ostvarenje 1977. godine.

Tokom pedeset godina karijere dobila je pregršt festivalskih nagrada i priznanja, a Udruženje džez muzičara joj je dodelilo povelju za doprinos razvoju muzičkog stvaralaštva. Poslednji koncert, nazvan „Nada Beogradu“, održala je 1995. godine, a 2007. je primila nagradu za životno delo na 24. internacionalnom džez festivalu Nišvil.