Meteorologija – vulkani i potresi

U emisiji Trećeg programa NAUKA I DRUŠTVO objavljujemo tekst Borisa Belanžea „Meteorologija može da razjari Zemlju” koji, u prevodu Radoslava Đerića, prenosimo iz časopisa Science et vie.

Vulkani i zemljotresi geološki su fenomeni i njihovo poreklo se nalazi u dinamici zemljine kore, na više kilometara ispod površine. Nastanak i jačina potresa su, pre svega, posledica sudara tektonskih ploča i teško ih je predvideti. Ali, najnovija merenja i statističke studije u meteorologiji naglašavaju uticaj koji meteorološke pojave imaju na erupciju vulkana i nastanak zemljotresa.

Prvenstveno, ova otkrića otvaraju perspektive za predviđanje početka zemljotresa i vulkanskih erupcija. Meteorološki fenomeni nisu primarni uzrok erupcija vulkana i potresa - ali njima mogu da budu pokrenute. Zemljotresi bi se, svakako, dogodili i bez ovih uticaja, ali promene pritiska izazvanih meteo-faktorima mogu pomeriti njegov kalendar za nekoliko, dana, nedelja, meseci...

* * *

Hidrolog Adrijan Metjuz (Velika Britanija), dugo je posmatrao aktivnosti vulkana Sufrijer na ostrvu Monsera i uočio obnavljanje njegove aktivnost posle intenzivnih padavina na ostrvu - kiša je budila vulkan.

Znatan broj naučnika tvrdi da obilne padavine snega i kiše, tajfuni, monsuni i promena atmosferskog pritiska utiču na pojavu iznenadnih vulkanskih erupcija, zemljotresa i klizanja terena.

S druge strane, mnogi seizmolozi ne prihvataju ideju da meteorološki parametri, kao što je atmosferski pritisak, mogu uticati na pojavu zemljotresa.

O suprotstavljenim argumentima sizmologa i meteorologa govorimo u ovoj emisiji.

Urednik: Olivera Gavrić.