Предраг Милидраг: Mоћ мишњења Томе Аквинског (1)

Београдски филозоф Предраг Милидраг - или историчар филозофије (како сам воли да каже) - годинама се бави делом Томе Аквинског, утицајним тринаестовековним теологом и филозофом, чија су дела - пре свега велика његова Summa Theologiae - не само "преживела" до данас, већ су предмет живих и плодних тумачења. Из данашње перспективе може нам се учинити необичним што се Аквински борио против неоплатонистичких тумачења света која су давала предност идеји у односу на такозвану материјалну стварност (од једног теолога очекивали бисмо да буде на страни идеја), али Аквински је филозоф управо због тога што се супротстављао главним теолошким токовима свога времена, а што је резултирало оригиналним мишљењем које, до данас, успешно одолева забораву.

У своме тексту Предраг Милидраг анализира мишљење - моћ мишљења, мислилачку моћ - на начин како га је разумео Тома Аквински. Мислити мишљење значи, заправо, мислити однос мишљења, као духовне супстанције, и чулности која извор налази у материјалној супстанцији. У таквим поставкама највећи проблем је, до данас, остао како две тако разнородне супстанције уопште комуницирају, како се склапају и узајамно уклапају, како дух захвата материју и како материја обликује дух? Vis cogitativa (моћ мишљења) Томе Аквинског, међутим, не припада ни чулном ни разумског делу спознаје - јер спознаја се рађа на месту додира разума и чулности, сазнајемо тако што опажаје подводимо под категорије - већ је својеврсна мешавина која у себи садржи, да би уопште функционисала, и чулни и разумски (интелектуални) део. Због тога Милидраг и наглашава да Тома Аквински моћ мишљења назива и "партикуларним разумом" (ratio particularis), "пасивним интелектом" (intellectus passivus), што нас већ у следећем кораку суочава са проблемом универзалности. Утолико се може рећи Милидраг у своме тумачењу Томе Аквинског отвара најтрајније и најсложеније филозофске проблеме, а однос посебног (партикуларног) и општег, или универзалног, један је од таквих проблема.

Читао је Александар Божовић

Уредник Иван Миленковић