Umetnost interpretacije – Kvartet Kjaroskuro

Ovaj ansambl osnovala je 2005. godine violinistkinja Alina Ibragimova, a uz nju u kvartetu nastupaju još i Šarlot Salist-Bridu, violistkinja Emili Herlund i violončelistkinja Kler Tirion. Opisane kao „pionirke autentičnog izvođenja kamerne muzike visoke klasike“, ove umetnice su posvećene tumačenju repertoara klasičnog i rano-romantičarskog perioda, svirajući na instrumentima sa crevnim žicama i sa autentičnim gudalima. Rezultat je sasvim specifičan zvuk ovog sastava koji je novinar časopisa Obzerver opisao kao „šok za uši u najboljem smislu te reči“. Ovakav pristup pozdravila je i kritika, te su snimci dela Jozefa Hajdna 2013. godine nagrađena priznanjem Dijapazon dOr, a potom i nagradom Nemačkog radija za doprinos kamernoj muzici.

Ansamblu se poslednja pridružila violinistkinja Šarlot Salist-Bridu, koja je govoreći o radu u ovom sastavu istakla da je imala problem da se prilagodi sviranju na crevnim žicama i štimu koje ne koriste današnju, standardnu frekvenciju od 442 herca, već raspon između ove i baroknog štima od 415 herca. Kako ova violinistkinja navodi u najnovijem broj časopisa Strad, „imala je osećaj da svira četvrttonove“ i dodala da nije imala ideju „gde se tonovi nalaze, jer se crevne žice stalno pomeraju, te se tonska visina stalno menja“, dodaje Šarlot Salist-Bridu. Upravo je ova nestabilnost ono što čini interpretaciju kvarteta Kjaroskuro sasvim jedinstvenom, jer od sviračica zahteva konstantno angažovanje. Violončelistkinja Kler Tirion navodi da one „nikada nisu na autopilotu. Svaki pojedinačni gest, svaki udar tona mora biti u tom trenutku“.. te da tokom nastupa, kada nemaju mogućnost da se iznova štimuju, iako ne mogu da veruju svom oruđu, „moraju verovati sebi i svojoj mogućnosti da reaguju“. Uprkos teškoćama sa kojima se suočavaju svirajući na ovako postavljenim instrumentima, članice kvarteta Kjaroskuro navode da uživaju u tom izazovu jer je „borba deo muzike, posebno deo Betovenovih poznih kvarteta. Zato smatramo da je veoma važno osetiti taj fizički izazov. Treba da bude teško“ zaključuju ove umetnice.

Kada je reč o izvođenju Betovena, kvatet Kjarskuro je do sada objavio nekoliko kvarteta za izdavačku kuću Bis - ciklus je započeo 2015. snimkom opusa 96, zatim su 2021. i 2022. godine zabeleženi opusi broj 74 i broj 130; ove godine u martu objavljena su prva dva kvarteta iz opusa 59, poznati kao „Razumovski“, a kasnije tokom godine biće predstavljeno i treće delo iz ovog seta, upareno sa „Velikom fugom“ opus 133. Čitav ciklus će iduće godine zaokružiti dela pod oznakama opusa 127 i 131, kao i 132 i 135.

Govoreći o svom pristupu Betovenovim delima, Alina Ibragimova navodi da „nisu svesno učinile ništa drugačije, ali da su se one same promenile“. Dolazak Šarlot Salist-Bridu u kvartet je promenio dinamiku, a i sazrele su kao izvođači, saživevši se više sa Betovenovim jezikom. „U ranijem periodu, Betovenu bismo pristupale kao da je Hajdn, sa više humora i duha. Sada mi se čini da smo više uronjene u njegov zvuk, da imamo više poverenja u dugačke fraze i da ističemo njihov pevni kvalitet“ i dodaje „pozni Betoven može biti jako čudan. Mi ne pokušavamo da ga pojednostavimo ili učinimo prijemčijivim, već da dopustimo da nekad postoji potpuna praznina, a da je na drugom mestu prepunjen. Mi mu jednostavno dozvoljavamo da radi to šta želi“.

Urednica emisije: Ivana Neimarević