Vukan Marković: U potrazi za istorijom (1)

Autor ovog ogleda polazi od pretpostavke da se srpski nacionalni identitet u označenom periodu ne može objasniti ni pomoću teleološkog, ni pomoću genealoškog, niti pomoću dekonstruktivnog pristupa, i razmatra ga kao ishod trajnog spora oko značenja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti u uslovima dubokih političkih, ideoloških i društvenih transformacija. Prema Markovićevom mišljenju, posebnost srpskog slučaja ogleda se u tome što su raspad Jugoslavije, slom socijalističkog „horizonta očekivanja” i postjugoslovenska tranzicija otvorili prostor za intenzivno redefinisanje odnosa između istorije i identiteta. U radu se zato predlaže teorijsko-metodološki okvir koji kombinuje koncepte „teorije istorije” (Historik) Rajnharta Kozeleka, „istorije političkih jezika” Elijasa Hozea Paltija, i „režima istoriciteta” Fransoa Artoga. Polazeći od tog okvira, Marković uočava tri perioda u (re)definisanju srpskog nacionalnog identiteta – socijalistički, krizni i tranzicioni – koje karakterišu različiti načini organizovanja odnosa između iskustva i očekivanja. Osnovna teza rada je da istorijski narativi ne predstavljaju unapred datu osnovu identiteta, već nastaju kao posledica ideoloških i političkih sukoba. Zbog toga u postjugoslovenskom periodu, „posle kraja” istorije, upravo istorija postaje centralno mesto pregovaranja o kontinuitetu, diskontinuitetu i mogućim pravcima kolektivnog samorazumevanja.

Tekst čita: Željko Maksimović
Urednik: Predrag Šarčević