Hans Lebert: Vatreni krug (2)

Hans Lebert jedan je od prvih austrijskih pisaca koji se, posle Drugog svetskog rata, otvoreno suočio s austrijskim nacizmom u dvama svojim romanima. Delove Lebertovog romana Vučja koža (u prevodu Relje Dražića) Treći program je već emitovao. Sada prenosimo odlomke romana Vatreni krug (takođe u Dražićevom prevodu) o Austrijancu Gotfridu Jeršeku koji je 1938. godine uspeo da izađe iz inacističkog Beča i dokopao se Londona u kojem je proveo rat. Sada, 1947. godine, on se kao oficir engleske vojske vraća u svoje rodno mesto u Austriji i susreće sa svojom polusestrom Hildegard koja je pripadala nacističkom pokretu.

Lebert je veliki pisac koji uspeva da stvori i više nego napetu priču prožetu, s jedne strane, vrlo dvosmislenim odnosom sestre i brata, a potom i nespojivim njihovim pogledima na svet i politiku. Sestra sklona nacistima od mladalačkih dana, optužiće brata za izdaju, što će i on, s druge strane, spočitati sestri, s tim što joj on ne prebacuje izdaju domovine, naroda i germanske krvi (što smatra glupošću), već izdajom sebe same: prikloniti se bandi prostaka i ubica, što su nacisti bili pre svega, izdaja je razuma, dobrog ukusa i, naravno, svega onoga što čoveka čini čovekom, smatra brat.

Po povratku u svoje neveliko mesto, Gotfrid se sreće s "običnim" svetom koji je, uglavnom teško, proveo rat, ali ni dalje ne vidi taj "običan svet" problem u tome što je Austrija radosno pristala na Vođu, a silni Austrijanci učestvovali u Holokaustu kao izvršioci. Ne uspevaju da se prenu iz duboke narkoze ni pred zdravorazumskim uvidom da je Austrija zgažena, a Nemačka razorena, upravo zahvaljujući nacistima i Vođi. Manirom rasnog pisca, Lebert ni u jednom trenutku ne odustaje od književnog izraza zarad, recimo, direktnog saopštavanje istine, što znači da atmosferu gradi pažljivo i neužurbano, a sve komentare prepušta likovima. Zbog toga je Vatreni krug dragocen ne samo kao antifašistički roman, već i kao vrhunsko umetničko delo čije istine ne zastarevaju upravo zbog njegove vrhunske umetničke vrednosti.

Čita Željko Maksimović
Urednik Ivan Milenković