Gramofonija – Dela Maksa Bruha

Snimke su zabeležili Klaus Štriben i Bernd Runge 1983. godine u studiju crkve Paula Gerharda u Lajpcigu, u saradnji sa holandskom kompanijom Phonogram international. Iza tog imena se zapravo nalazila firma za proizvodnju i distribuciju fonograma kompanije Filips, što je naročito značajan podatak kada se ima u vidu godina nastanka snimka. Naime, 1983. godine su Filips i Soni u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama predstavili kućne plejere za kompakt-diskove i kolekcije digitalnih izdanja koje bi na njima bile reprodukovane, dok su u Japanu isti poduhvat izveli godinu dana ranije. Filipsova strategija na tržištu je bila da nametne novi format kao digitalnu verziju vinilne ploče, ali pošto je bilo izvesno da će cena novih fonograma i plejera biti znatno veća od gramofona i ploča, cilj je bio da se najpre osvoji audiofilski i stručni deo publike, te je u tu svrhu pokrenuta edicija Philips digital classics u okviru koje su digitalni snimci objavljivani na luksuznim vinilima i kompakt-diskovima. Međutim, bilo je neophodno obezbediti veliki broj digitalnih snimaka za veoma kratko vreme, te su partneri pronađeni u istočnoevropskim orkestrima koji su uglavnom bili na vrhunskom nivou, a u svojim zemljama nisu imali pristup novoj skupoj tehnologiji. Tako su Filips i Soni napravili partnerstvo sa istočnonemačkom kompanijom Eterna, Gevandhaus orkestrom iz Lajpciga i dirigentom Kurtom Mazurom i načinili veliki broj snimaka Sonijevom prenosnom opremom, koji će kasnije na zapadu biti objavljivani na luksuznim, a na istoku na jeftinijim nosačima zvuka. Kao što je pominjano u prethodnim emisijama, sličnu saradnju su imali i sa mađarskim Hungarotonom, dok je glavni konkurent na ovom polju, Denon, odnosno JVC takvu saradnju uspostavio sa čehoslovačkim Suprafonom te sovjetskom Melodijom.

Mazur je samo 1983. godine publikovao pet albuma koji su vrlo brzo objavljeni u desetinama verzija, budući da su se kompanije utrkivale da u svoje kataloge uvrste snimke nastale najsavremenijom opremom tog vremena. U narednim godinama se ovaj broj vrlo brzo uvećavao, te je do njegovog odlaska u Njujork snimljeno i objavljeno više od trideset različitih ploča i kompakt-diskova, sa preko stotinu reizdanja. Ploča koju večeras emitujemo je u Istočnoj Nemačkoj objavljena kao samostalno izdanje, na zapadu kao deo edicije Philips digital classics na vinilu, a na kompakt-disku kao deo kompleta koji je pored ovih dela sadržao još i Prvu i Treću Bruhovu simfoniju.

Autor Milan Milojković
Urednica Sanja Kunjadić