недеља, 21.12.2025, 20:02 -> 14:43
štampajFestival muzike i igre u Granadi 2025
Reprodukujemo snimak koncerta održanog 27. juna u Palati Karla Petog u Granadi kada su nastupali članovi Budimpeštanskog festivalskog orkestra pod upravom Ivana Fišera, osnivača, muzičkog direktora i šefa-dirigenta ovog ansambla, koji je za program koncerta odabrao dva dela Gustava Malera. U prvom delu večeri izveden je ciklus za glas i orkestar Pesme umrloj deci, u kojem je kao solistkinja nastupila mecosopran Gerhild Romberger, dok je drugi ispunila Peta simfonija u cis molu. Inače, snimak nam je ustupljen posredstvom međunarodne razmene u okviru Euroradija.
Maler je tekstove za ciklus Pesme umrloj deci pronašao u istoimenoj zbirci Fridriha Rikerta, u kojoj pesnik oplakuje smrt svoje dvoje dece, koja su preminula od šarlaha. Sa prefinjenim osećanjem za poeziju, kompozitor je iz Rikertove zbirke odabrao pet pesama, a ciklus je komponovao 1901. i 1902. godine. To je bio srećan period njegovog života, ispunjen venčanjem sa Almom Šindler i rođenjem ćerki Marije i Ane. Delo je sa velikim uspehom premijerno izvedeno u Beču, 29. januara 1905. godine. Međutim, nakon šest godina od nastanka ovog ciklusa i samog kompozitora je zadesila surova stvarnost: kao i Rikertove, i Malerove obe ćerke su preminule od šarlaha.
Petu simfoniju u cis molu Maler je pisao 1901. i 1902, u zrelom periodu stvaralaštva, a ona je premijerno izvedena 1904. godine u Kelnu. Međutim, nakon premijere na kojoj je publika hladno reagovala, Maler, koji je i dirigovao na koncertu, rekao je sledeće: „Niko nije razumeo delo. Voleo bih da sam dirigovao na premijeri pedeset godina posle moje smrti!” Vremenom, ovo monumentalno ostvarenje muzičke literature našlo je svoj put i do šire publike, pre svega zahvaljujući njenom četvrtom stavu – Adađetu – koji je Viskonti iskoristio u filmu Smrt u Veneciji, a nakon čega je Malerova Peta simfonija započela svoj samostalni koncertni život.
Urednica Irina Maksimović Šašić
_169x300 "Zeleni i crni list")
