Direktan prenos sa Operskog festivala u Veksfordu – Hendl: Dejdamija

U ovom delu, Hendl je pokušao da spoji komediju i dramu, što je bilo neuobičajeno, s obzirom na to da je ovaj veliki kompozitor najčešće birao ozbiljne i herojske sižee. Sam zaplet je baziran na mitološkoj priči o Dejdamiji, ćerki kralja Likomeda, koja je u rodnom Skiru, slavnom junaku Ahilu rodila sinove. Proročište je proreklo da će Ahil poginuti u Trojanskom ratu, te ga je zbog toga njegov otac Pelej (ili po grčkom originalu Ahilova majka, boginja Tetida), prerušio u devojčicu i poslao ga da živi na ostrvu Skiru, u kuću njegovog prijatelja Likomeda. Tu je odagajan zajedno sa Likomedovim ćerkama i postao ljubavnik, a kasnije i muž najstarije od njih, Dejdamije. Kada Grci započnu pripreme za rat protiv Troje, sveštenik Kalhas otkriva da grad neće pasti bez Ahilove pomoći. Agamemnon šalje Odiseja, Feniksa i Nestora na Skir ne bi li ga ubedili da im se pridruži i njihovom ratnom pohodu...

Glavne uloge tumače: Sofi Junker, kao Dejdamija, Sara Gilford, kao Nereja, Bruno de Sa kao Agil, Nikolo Balduči kao Odisej, Rori Masgrejv kao Feniks i Petros Magulas kao Likomed. Orkestrom festivala u Veksfordu diriguje Žorž Petru.

Operski festival u Veksfordu je osnovan 1951. godine i ovo je njegovo 74. izdanje. Direktorka festivala Rozeta Kuki je javnosti predstavila program koji je opisala kao povratak svetu „mitova i legendi”. Razlog za to je pronašla u snazi mitoloških priča, koje i današnjem uhu zvuče savremeno i aktuelno. Na prvom nivou, kaže Rozeta Kuki, ovi narativi su „ispunjeni bogovi, ratnicima, začaranim mestima, obećanjima večne ljubavi ili večne mladosti. Ali ispod svega, leže duboko ljudski strahovi i žudnje. Nijedan mit nije o Ahilu ili Orfeju, nego je o nama, o tome kako se mi suočavamo sa sudbinom, željom ili krhkošću”, zaključuje Rozana Kuki.

S obzirom na to da je festival u Veksfordu posvećen otkrivanju retko izvođenih ili zaboravljenih dela, i ove godine će se na repertoaru naći, pored Hendlove „Dejdamije” i neke ne tako poznate stranice muzičke istorije poput francuske verzije Verdijevog „Trubadura” i italijanske verzije „Putovanja u Rems” Đoakina Rosinija, odnosno opere o Eldoradu – „Čarobni izvor” Fredrika Dilijusa.

Urednice Ksenija Stevanović i Ivana Neimarević