Erik Sati: Poglavlja ispreturana u svakom pogledu

U prvoj emisiji ciklusa možete slušati nekoliko Satijevih autobiografskih zapisa preuzetih iz njegovih sabranih spisa (Œuvres complètes, Gallimard, Paris 2008): „Erik Sati o Eriku Satiju“, „Skriveni detalji mog života“, „Podaci za biografiju“ „Moje tri kandidature“, „Pismo Kamiju Sen-Sansu“ i „Karijerizam“.

Posle prilično kratkog perioda odrastanja, postao sam običan mladić, pristojan, ali ništa više od toga. U tom trenutku svog života počeo sam da razmišljam i pišem na muzički način. Da.

Kakva nesrećna ideja! Vrlo nesrećna ideja! U stvari, prilično brzo sam razvio nezgodnu sklonost ka originalnosti (vrlo originalnoj), što je bilo tako neprimereno, tako antifrancuski, tako protivprirodno itd. Život mi je zbog toga postao toliko nepodnošljiv da sam odlučio da se povučem na svoje imanje i provedem svoje dane u kuli od slonovače [...] Tako sam razvio sklonost ka mizantropiji; tako sam počeo da negujem hipohondriju; tako sam postao najveći melanholik među ljudima (težak kao tuč); bilo me je žalosno pogledati – čak i kroz lornjon od zlata sa žigom. Da.

I sve to zbog muzike. Ta umetnost mi je donela viša zla nego dobra; zbog nje sam se posvađao s mnogim kvalitetnim ljudima, časnim, više nego izuzetnim, vrlo „uglednim“.

Pređimo preko toga. Vratiću se na to kasnije.

Što mene lično tiče, nisam ni dobar, ni loš. Osciliram, moglo bi se reći. Takođe, nikada nisam nekome naneo neko zlo – a ni dobro, ako ćemo pravo.

A opet, imam mnogo neprijatelja – vernih neprijatelja, naravno. Zašto? Uglavnom zato što me ne poznaju – ili me znaju samo iz druge ruke, u stvari, na osnovu glasina (laži nad lažima).

Niko nije savršen. Ne zameram im: oni su prve žrtve svog neznanja i ograničenosti… Jadni oni! Žalim ih.

Pređimo preko toga. Vratiću se na to kasnije.

(Fragment zapisa „Skriveni detalji mog života“, 1924).

Tekstove čita: Željko Maksimović

Urednik: Predrag Šarčević