Žene u muzici – Žibuokle Martinaitite

Dela su objedinjena na trećem albumu naslovljenom Aletheia, po pojmu koji se u starogrčkoj filozofiji odnosio na otkrivanje istine, a koji je kompozitorka realizovala 2024. godine u saradnji sa finskom izdavačkom kućom Ondine. Neposredno po objavljivanju albuma, kritičari stručnih muzičkih magazina primili su ga sa velikom pažnjom i interesovanjem, posebno imajući u vidu činjenicu da je opus Žibuokle Martinaitite u najvećoj meri usmeren na dela kamerne muzike. Tako je kritičar Bi-Bi-Sijevog muzičkog magazina istakao da: „Opsežne tehničke izazove koje je kompozitorka postavila pred izvođače hor je savladao sa izuzetnom lakoćom, a sva četiri horska dela odlikuje snažan, upečatljiv, jedinstven i važan muzički glas”. Sve četiri kompozicije odlikuje izuzetna ekspresivnost i snažna emotivnost, a dve su vezane i za savremena društveno-politička dešavanja.

Rođena 4. maja 1973. godine Sovjetskom Savezu, u tadašnjem Lenjingradu, Martinaitite je odrasla u gradu Kaunasu koji danas pripada Litvaniji. Kompoziciju je diplomirala na Akademiji za muziku i pozorište u Vilnjusu, a 1998. pohađala je letnji kurs za savremenu muziku u Darmštatu, što joj je omogućilo dalja usavršavanja sa istaknutim svetskim kompozitorima i pedagozima u Austriji, Poljskoj, Holandiji, Francuskoj, Engleskoj i Finskoj. Godine 2010. za delo Hiljadu vrata u svet osvojila je nagradu Udruženja kompozitora Litvanije, a 2022. ovenčana je najvećim priznanjem ove zemlje – Nacionalnom nagradom za kulturu i umetnost. Dobitnica je i Gugenhajmove stipendije za 2020. godinu, ali i brojnih drugih odlikovanja. Njena ostvarenja izvode ugledni ansambli i orkestri širom sveta, od Poljske, Austrije, Francuske, Nemačke do Amerike, što svedoči o njenom uticaju na savremenu klasičnu muziku.

U delima Žibuokle Martinaitite često istražuje međudejstvo alikvotnih tonova i mikrotonova, zadirući u granice jezika i višeslojnu prirodu lepote zvuka; ona stvara izuzetno lepe zvučne pejzaže, a u njima često koristi i elektroniku. I sama je jednom prilikom istakla: „Teško je govoriti o zvucima, jednostavnije je da ih slušamo ili se igramo sa njima u procesu komponovanja. Ipak, nikada nisam muziku doživljavala kao igru, uvek sam tragala za skrivenim značenjima u zvucima. Želim da postavim egzistencijalno pitanje i da kroz svaku novu kompoziciju pokušam da pronađem odgovor na njega. Kompozicija je veoma specifično stanje svesti koje menja i kompozitora i slušaoca”, navodi ova autorka, koja danas živi i radi u Njujorku.

Na početku emisije čućete kompoziciju po kojoj je album i naslovljen – Aleteja – a koju je pisala 2022. godine, u trenutku kada su ruske trupe prešle u Ukrajinu. Ovo ostvarenje nastalo je po porudžbini Litvanskog radija, a premijerno je izvedeno 19. novembra 2022. na Festivalu savremene muzike Baltički muzički dani. Nakon toga sledi ostvarenje Ululacije iz 2023. godine, za koje je kompozitorka istakla sledeće: „Etimologija reči ‘ululate‘ potiče od latinskog glagola ululare, što znači urlati, vikati, jaukati ili glasno naricati. Ideja jaukanja kao čujnog, ritualnog načina izražavanja tuge je od suštinske važnosti za ovu kompoziciju, a čini se veoma relevantnom za istorijsko vreme u kojem živimo. Zamišljala sam da, isto kao što su sove budne noću i zavijaju u šumi, tako i žene koje oplakuju – čiji su muževi i sinovi na ratištu, bore se i ginu, ili su već izgubile voljene – glasno ispuštaju svoje jauke bola”.

Za kompoziciju Inkantacija samoglasnika iz 2018. godine, koju ćete slušati kao treće delo u emisiji, kompozitorka je naznačila: „Neprestano živeći između dva jezika – maternjeg litvanskog i engleskog – našla sam se u nedoumici u vezi izbora za tekst ove kompozicije. Shvatila sam da koji god jezik da izaberem, to će biti neka vrsta prevoda, kako za mene, tako i za izvođače i slušaoce. Težila sam nečemu neposrednijem, komunikaciji koja prevazilazi reči i nadilazi ih. Tako sam došla do samoglasnika shvativši da su oni zapravo prvi zvuci koje proizvodimo kada kao bebe pokušavamo da govorimo.”

Emisiju će zaokružiti kompozicija Plavetnilo udaljenosti koja je nastalo po porudžbini Festivala savremene muzike Gaida 2010. godine.

Urednica Irina Maksimović Šašić