Rodžer Šatak: Klod Mone – Približavanje ponoru (1)

Rodžer Šatak (Roger Shattuck, 1923–2005), najpoznatiji kao autor nezaobilaznih studija o Marselu Prustu i izvorima francuske avangarde, u ovom ogledu na nesvakidašnji način analizira likovni razvoj slavnog francuskog slikara u drugoj polovini njegovog života, dovodeći ga u direktnu vezu s Moneovim načinom života. Naime, u svojoj četrdeset drugoj godini, Mone se preselio na svoje seosko imanje u Živerniju, na Seni, gde je proveo naredne četrdeset tri godine. Svoje „golo i gotovo jalovo imanje“, piše Šatak, počeo je odmah da transformiše „u svoj lični domen [...] Postepeno je prestao s mesečnim odlascima u Pariz i večerama u kafeu Riš s drugim slikarima. Kako je vreme odmicalo, prestao je i s čestim putovanjima u London i Bretanju, a kasnije i u Veneciju. Sve više, [...] život u Živerniju sastojao se od dobrog jela, dobrog spavanja, celodnevnog slikanja, s kojim je počinjao pre izlaska sunca, i baštovanstva. Ova poslednja odgovornost rasla je s veličinom imanja [...] i s Moneovim ambicioznim planovima za preusmeravanje potoka, izgradnju jezeraca i mostova, i sadnju cveća u unapred aranžiranim kombinacijama boja. Što je Mone bio stariji, to su njegove slike imale veće cene na tržištu, a što su njegovi pejzažni planovi postajali ambiciozniji, činilo se da sama priroda sve više preuzima vlast. Cvetne leje, jezerca, čak i kuća, nestali su pod velikim bujanjem vinove loze, zelenila, obraslih lukova i baštenskih rešetki. Mone je, izgleda, uživao u tome da bude preplavljen sopstvenim stvaralaštvom, a njegove poslednje slike postaju himne u slavu njegovih zasada i njihovi produžeci.“

Prevod s engleskog: Aleksa Golijanin
Tekst čita: Tatjana Kiždobranski
Urednik: Predrag Šarčević