Ketrin Ašenburg: Neprečišćena istorija – lična higijena kroz vekove (4)

Stanovnicima zapadnog sveta danas se čini da je naša definicija čistoće sama po sebi razumljiva, univerzalna i bezvremena. Ona, međutim, to nije. Reč je o složenoj kulturnoj kreaciji koja podleže neprekidnim promenama, o čemu u svojoj knjizi na zanimljiv način piše Ketrin Ašenburg. Naime, po mišljenju nekog francuskog plemića iz XVII veka, čist bi bio onaj ko svakodnevno menja platnenu potkošulju i kvasi prste, sve i da mu ni voda ni sapun nikad nisu dotakli telo. Rimljanin iz prvog veka smatrao bi se čistim tek posle najmanje dva sata potapanja i parenja tela u vodi različitih temperatura, uklanjanja znoja i masnoće metalnom špahlicom i premazivanja uljem na kraju...

Ova knjiga se, dakle, bavi istorijom čistoće na Zapadu, mada se autorka osvrće i na tradicije drugih kultura. Razlika između Zapada i Istoka delimično se ogleda i u tome što je Evropa dugo zanemarivala redovno pranje – otprilike od kraja srednjeg veka do XVIII ili XIX veka. Najmanje do sredine XVIII veka, Evropljani su se, od najsiromašnijeg seljaka do najmoćnijeg kralja, listom klonili vode. Bili su, međutim, ubeđeni da tkanina ima čudesna higijenska svojstva i „prali“ su se tako što su menjali rublje. Pripadnici drugih naroda koji su u tom periodu dolazili u dodir s Evropljanima, neretko su bili zgroženi njihovim poražavajućim higijenskim navikama, ističe Ašenburg.

Po njenom mišljenju, “evolucija ‘čistoće’ u isti mah je i istorija tela, a naši stavovi prema čistoći upravo otkrivaju mnogo kada je u pitanju naša najskrivenija intima”.

Knjigu će uskoro objaviti izdavačka kuća Clio.

Tekst je s engleskog prevela Jelena Petrović.

Čita Aleksandar Božović.

Urednica Olivera Nušić.