Floran Gabaron-Garsija: Društvena istorija psihoanalize (4)

U delovima knjige izabranim za Treći program, Gabaron-Garsija se, pre svega, bavi psihoanalitičkim pokretom u Nemačkoj od stupanja nacista na vlast. Ne samo što su među vodećim psihoanalitičarima u to vreme mnogi jevrejskog porekla, što njihovu položaj u startu čini gotovo nemogućim, već nacistička vlast teži totalitarnoj državi, dakle državi u kojoj je, doslovno, sve pod nacističkom vlašću. Psihoanaliza, kao veoma popularna – a Gabaron-Garsija pokazuje i uticajna i moćna disciplina – sasvim se logično (s gledišta autoritarne vlasti) našla na udaru nacista. Nacisti, zapravo, nastoje da pod kontrolu stave uticajno Nemačko psihoanalitičko društvo kako bi psihoanalizu potčinili sopstvenim ciljevima, što, opet, znači lišiti psihoanalizu njene supstancije i pretvoriti je u nacističko propagandno sredstvo. U igrokazu koji će uslediti ispostavlja se da se Frojd dosta loše snalazi, verovatno zbog toga što ni sam ne može da poveruje dokle su nacisti spremni da idu. (Dodajmo da je Frojd ’na vreme umro’ te nije bio svedok Holokausta. Nacisti, naprosto, nisu imali nikakve granice, makar kada je reč o zločinima i gadostima.) Psihoanalitičko društvo napuštaju ugledni članovi, a preuzimaju ga psihoanalitičari-nacisti, ili makar psihoanalitičari koji nemaju ništa protiv nacista i Vođe. U takvim uslovima od psihoanalize ne ostaje ništa.

Gabaron-Garsija ispisuje istoriju psihoanalize iz "spoljašnje", društvene i političke perspektive, koristeći veliki materijal i, do sada, neobjavljena dokumenta i prepiske između psihoanalitičara na koje se, do sada, nije obraćala dovoljna pažnja.

Knjigu Florana Gabarona-Garsije objaviće Fakultet za medije i komunikacije iz Beograda.

S francuskog prevela Slavica Miletić.
Čitao je Aleksandar Božović.
Urednik Ivan Milenković.