David Ojstrah diriguje uvertire Roberta Šumana, Ludviga van Betovena i Riharda Vagnera

David Ojstrah je nakon impresivne svetske karijere koju je ostvario kao violinista, od početka šezdesetih godina sve češće nastupao kao dirigent. Naročito se, nakon srčanog udara koji je preživeo 1964. godine, na koncertnim podijumima u zemlji i inostranstvu pojavljivao sa palicom umesto violine, što je privlačilo veliku pažnju stručne javnosti koja je gotovo jednoglasno pozdravljala novi umetnički pravac ovog sovjetskog virtuoza. Produkcijska kuća Melodija je adekvatnim izdanjima ispratila ovu promenu u Ojstrahovom stvaralaštvu, te su se ubrzo izdvojile ploče sa njegovim tumačenjima simfonija Prokofjeva, Malera, Čajkovskog i drugih. Među njima su danas naročito tražena izdanja iz edicije Koncertni program u okviru koje je sovjetski izdavač objavljivao snimke načinjene tokom živih nastupa u nevelikom tiražu, što je dodatno uticalo na njihov današnji status rariteta. Takođe, ova izdanja nisu bila opremljena adekvatnim pratećim informacijama, budući da su njihovi omoti bili generički i često je jedan dizajn korišćen za više vinila. Pojedini albumi iz ove edicije su zahvaljujući svojoj popularnosti imali više reizdanja, kao što je to slučaj i sa pločom koju večeras emitujemo, te su ona obično imala i kvalitetnije omote. Međutim, ovi snimci koje je načinio u Moskvi 1970. godine se nakon vinilnih izdanja iz 80-ih godina kasnije nisu našli u nekoliko edicija Ojstrahovih sabranih dela na kompakt-disku koja su objavljena u poslednje tri decenije. 

Kuriozitet je da je na ploči koju večeras emitujemo izostavljeno ime orkestra koji tumači delo sa snimka. Međutim, nije reč o greški s obzirom na to da na mestu izvođača stoje reči „simfonijski orkestar”, ali bez tačnog naziva o kojem orkestru je reč. Da nije reč o izolovanom slučaju već o zaista neobičnoj praksi, svedoče i druga izdanja iz ove edicije, na primer ploča sa vokalnim delima Baha i Mocarta na kojoj je takođe naveden samo „kamerni orkestar” bez indicija o kojem ansamblu je reč. Naknadna reizdanja nekih od ovih snimaka ne rešavaju misteriju, budući da se ista oznaka nalazi i na njima. Nije izvesno koji je razlog za ovaj postupak, mada je u prethodnim emisijama bilo orkestara koji su svoje snimke objavljivali pod pseudonimima ili ‘rezervnim’ imenima kako bi se izbegli problemi sa autorskim pravima. Moguće je da je i u ovom slučaju to bio problem s obzirom na to da je reč o snimcima sa koncertnih nastupa.    

Autor Milan Milojković
Urednica Sanja Kunjadić