Oleg Aronson: Nenasilje i nemoć (1)

U tekstu se razmatra nenasilje kao istorijski fenomen koji je izgubio svoju aktuelnost kao oblik političkog delovanja. Među razlozima koji su doprineli gašenju politike nenasilja navode se nemogućnost potpunog razdvajanja nasilja i nenasilja, kao i neizbežnost žrtava i patnje, koje i praksu nenasilja vode prema pozitivnom političkom rezutatu. Oleg Aronson tvrdi da su upravo neuspesi političke prakse nenasilja poslednjih godina omogućili da se razume šta se izmenilo u politici i kako je ona naučila da uguši nenasilni protest. Instrument političke moći, sa kojim nenasilan protest ne može da se nosi, jeste tortura. Faktička legalizacija mučenja nema za svoj cilj deklarativnu borbu za bezbednost države, već stvaranje režima izolacije i straha, te ometanje onoga što je neophodno za nenasilan protest – solidarnosti. Ova situacija se može prevazići ponovnim razmatranjem osnova nenasilnog otpora, pokazujući da je on deo političke borbe za prava, a samim tim i deo sveta političkog nasilja. Međutim, situacija krize otkriva drugačiji izvor nenasilja – slobodu, i to ne kao apstrakciju, nego kao impuls revolucionarne solidarnosti. Takva sloboda je politički nemoćna i ništa u prirodi joj nije analogno, ali se upravo ona pojavljuje kao glavna pretnja normalizujućoj moći i kao najvažnija meta torture, što ukazuje na mesto zla u svetu, budući da je njegovo religiozno razumevanje izgubljeno, zaključuje autor.

Tekst je izvorno objavljen krajem 2023. godine u 184. broju časopisa Novoe literaturnoe obozrenie i deo je temata „Filozofija (ne)nasilja”.

Preveli s ruskog Tanja Mijović i Danilo Barjaktarević.
Čitao je Aleksandar Božović
Urednici Tanja Mijović i Ivan Milenković.