Henrik Sis i Martin Kuk: Vojna etika i veštačka inteligencija (2)

Tekst je preuzet iz grčkog filozofskog časopisa Conatus, koji je prošle godine objavio tematski broj posvećen problematici etike rata. Urednik ovog specijalnog izdanja i autor uvodne studije, filozof i etičar Jovan Babić, ističe da „etika rata može zvučati kao nemoguća kombinacija reči – kako opravdati ono što naizgled nije moguće opravdati? Rat je prima facie nemoguće opravdati. Ipak, ratovi su činjenica ljudske stvarnosti, i oni među nama koji imaju nesreću da žive u ratnim vremenima – na neki način to smo svi mi – znaju da stvarnost nije samo mogućnost, i da oznaka prima facie ne pomaže u odgovoru na pitanje šta mora biti učinjeno, te da neopravdanost ne znači nemogućnost. Moramo razumeti da bismo mogli objasniti, a objasniti da bismo imali validnu procenu, posebno kada je ono što se dešava važno i ima dalekosežne posledice. Ratovi su takvi fenomeni. Živimo usred tih fenomena i moramo razumeti ne samo njihovu tragičnu i često kataklizmičnu prirodu, već i njihovo značenje, strukturu i logiku njihovog funkcionisanja. Trebalo bi da razumemo da rat nije nešto što se dešava samo drugima, niti da je to stvar prošlosti. U ovom zborniku objavljeno je trideset tri eseja koji istražuju rat iz različitih uglova, ponekad sa suprotstavljenih stanovišta, istražujući neka od najintrigantnijih pitanja ratovanja u vremenima koja karakterišu radikalne promene u svetu u previranju. Zbornik svakako nudi mnogo podsticajnih ideja za razmišljanje o najvažnijim aspektima ratovanja i njegovoj širokoj fenomenologiji”.

Primena veštačke inteligencije predstavlja veliki izazov za tradicionalno razumevanje vojne etike. U svom članku Henrik Sis i Martin Kuk postavljaju pitanje koja vrsta vrlina nam je potrebna da bismo koristili napredne vojne sisteme kojima rukovodi veštačka inteligencija. Prema njihovom mišljenju, „da bismo poverili nečiji život i uspeh misije mašini, moramo je dovoljno dobro razumeti”, to jest, „moramo shvatiti njene mogućnosti i granice, kao i zadatke koje treba da sprovede i ciljeve koje treba da postigne”. U tom kontekstu, oni posebno naglašavaju vrlinu razboritosti. Takođe, raspravljaju o idealu „objašnjive veštačke inteligencije” i ukazuju na značaj dobro informisanih „pripovedača” i „prevodilaca” kao posrednika u komunikaciji između tehnoloških eksperata, donosilaca političkih odluka na svim nivoima i krajnjih korisnika sofisticirane tehnologije (kao što su vojnici i drugi operateri).

Prevod s engleskog: Rade Kalik
Tekst čita: Aleksandar Božović
Urednik: Predrag Šarčević