OPERSKA SEZONA EURORADIJA 2023-2024

Herojska melodrama, Zoraida iz Granade je bila među prvim velikim uspesima Gaetana Donicetija. Tada je imao samo 24. godine, a premijera u Teatru Arđentina u Rimu, u januaru 1822. godine, donela mu je priznanje publike, ali što je bilo još važnije i ugovor sa moćnim impresarijom Domenikom Barbajom koji mu je otvorio vrata napuljskih pozornica. U ovoj ranoj operi još uvek se oseća uticaj Donicetijevog učitelja Simona Majera, kao i Đoakina Rosinija, koji je bio najpopularniji operski kompozitor tog doba. Sama premijera nije prošla bez poteškoća, s obzirom da je tenor Amerigo Zbigoli koji je trebalo da nastupi u roli Abenameta, preminuo, tako da je Doniceti na brzinu morao da adaptira ovu tenorsku deonicu ne bi li je optevala pevačica u lagi kontraalta. U modernoj epohi produkcija Opera rara objavila je snimak verzije gde Abenameta tumači kontraalt, dok se Festival u Veksfordu odlučio za originalnu partituru sa tenorskom deonicom iz 1822. godine. Zanimljivo je napomenuti da je Zoraida iz Granade prva Donicetijeva opera koja je izvedena izvan granica Italije i to u Lisabonu 1825. godine.

Dvadesetčetvorogodišnji Doniceti je u ovom delu pružio kako kompleksne karaktere tri noseća lika, tako i njihove sukobljene interese i lojalnosti. Takođe, pleni i orkestarsko umeće tada mladog kompozitora, ali ono što ovo delo izdvaja jeste njegova melodijska invencija, kao i muzičko-dramska snaga ansamabla u finalima oba čina.

Radnja opere Zoraida iz Granade se dešava u doba završnog perioda Granadskog emirata u XV veku. Pre početaka prvog čina, saznajemo da je Almuzir uzupirao tron, tako što je ubio zakonitog kralja-emira i Zoraidinog oca. On je stavio Abenameta, vojnog zapovednika i starešinu porodice Abenseraga u kućni pritvor. Abenamet, uprkos svemu pomaže da se Granada odbrani od napada španske vojske, ali ga Almuzir, uz pomoć, spletki baca u zatvor. Oni se, bore za naklonost lepe Zoraide, koja voli Abanameta, ali kako bi ga spasila pristaje da se uda za njegovog suparnika Almuzira. Ipak, na kraju, emir se kaje zbog svojih postupaka, te u gestu milosrdnog vladara, dozvoljava mladima da se venčaju uz njegov blagoslov.

Urednica: Ksenija Stevanović