Imaginarni pejzaži

U naslovu se krije naziv jedinjenja natrijum tiopental, barbiturata koji se koristi za generalnu anesteziju najčešće kraćeg dejstva, a koji je poznat kao lek Pentotal, američke farmaceutske kompanije Abot. Sam Vilci opisuje ovaj barbiturat kao neku vrstu muze i kaže: „Kada se svakodnevno suočavam sa emotivnim žrvnjem života, poželim uvek da imam tako nešto, kako bih mogao automatski da padnem u san i da osećanje koje imam prosto nestane”. Treba napomenuti da se Pentotal koristi za indukovanje kome, ali i da su ga psihijatri prepisivali pacijentima koji pate od fobija i teških potisnutih sećanja, kao što su naprimer traume posle Holokausta.

Američki umetnik Adam Vilci je koosnivač poznatog ambijentalnog dua Stars of the Lid koji je od 1993. godine bio je jedan od glavnih predstavnika postminimalističke dron muzike na američkoj i svetskoj sceni. Drugi član ovog benda Brajan Mekbrajd, koji je preminuo 2023. godine, te su očekivanja od albuma išla ka tome da je ovo neka vrsta eulogije prijatelju. No, Vilci je otkrio da je inspiraciju za nastanak numera koje ćete čuti pronašao u snu koju mu se stalno vraćao, a u kojem, „ako neko bude slušao muziku koju sam napravio, umreće”. Naravno, nije teško zaključiti da i ovaj san, kao i album koji priziva anestetičku moć barbiturata, ukazuju na duboko suočavanje sa gubitkom i konačnošću. Numere koje su pred nama zvuče istovremeno intimno i epski, s obzirom da su sazdane od elektronskih struktura koje je Vilci napravio u svom kućnom studiju u Belgiji i gudačkih deonica snimljenih u starom studiju Mađarskog radija u Budimpešti. Kinematografska dimenzija muzike pred nama je hipnotišuća, sa supstratom tugovanja, a opet otvara i sasvim drugačije strategije slušanja, koje omogućavaju prostor bega u nešto bolje i drugačije, kao što to doslovno prevedena reč fuga i ukazuje.

Urednica Ksenija Stevanović