Natalija Nesterova: Radio-tekst kao hipertekst

U humanističkim istraživanjima pojam hipertekstualnosti kao sastavnog obeležja bilo kojeg teksta zasnivao se na tome što unutar teksta, implicitno ili eksplicitno, postoje semantičke korelacije i unutartekstualne, a ponekad i međutekstualne veze. Među autorima, u čijim delima se razmatraju teorijski aspekti funkcionisanja hiperteksta, mogu se naći pisci, poput Vladimira Nabokova, Umberta Eka, Rejmona Kenoa, Hulija Kortasara, Džejmsa Džojsa, Horhea Luisa Borhesa, Itala Kalvina, Džona Barta, Semjuela Beketa, kao i filozofi – Rolan Bart, Mihail Bahtin, Mišel Fuko, Žak Derida i drugi. Natalija Nesterova smatra da radio-diskurs, kao nelinearan, višeslojan i poližanrovski, strukturno predstavlja sistem hipertekstova. Strukturne jedinice radio-teksta su: govor učesnika emisija, verzije radio programa na internetu, elektronske poruke, slogani, nazivi radio-stanica i radio-predajnika, komentari slušalaca i blogera, a takođe i raznorazne informacije i propagandni program – vesti, reklame, vremenska prognoza, horoskop, informacije o kursevima valuta i tako dalje.

Pristup koji Nesterova predlaže u ovom tekstu zasniva se na širokom tumačenju hipertekstualnosti i treba da bude osnova za razmatranje radio-teksta kao jedinstvene celine, a uključuje: 1) zvučno emitovanje fragmenata usmenog govora; 2) materijale koji su predstavljeni na sajtovima radio-stanica u pisanom obliku, recimo, elektronske poruke od slušalaca, blogovi, stenogrami snimaka; i 3) video-prenose radijskog programa. Ova razmatranja o radio-tekstu kao hipertekstu vode ka zaključku da je nova komunikaciona sredina, koja je uslovila širok razvoj hipertekstova, na najozbiljniji način uticala na radio-tekst i dala osnovu za nove pristupe njegovom izučavanju.

Tekst je izvorno objavljen u 5. broju časopisa Filologija za 2015. godinu.

Čitao je Aleksandar Božović.
Preveli s ruskog Tanja Mijović i Danilo Barjaktarević.
Urednice Olivera Nušić i Tanja Mijović.