Stvaralaštvo Vaclava Jana Tomašeka

Za Tomašeka i njegove savremenike koji su komponovali pesme na nemačkom jeziku u prvim decenijama 19. veka, pesnički opus Johana Volfganga Getea imao je centralnu poziciju u naporima da se lid izgradi kao muzički žanr. Tomašek je napisao ukupno četrdeset jednu pesmu na Geteove stihove, a najveći deo objavljen je 1815. godine, počev od 53. do 61. opusa. U krugu intelektualaca u kojem se kretao Gete, omuzikaljenje pesme neretko se nije smatralo posebnom umetničkom formom. Od muzike klavirske pratnje se očekivalo da, kao lako dostupni medij, bude podređena tekstu i prati ga u pogledu metričke i strofične strukture, dok je vokalna linija trebalo da bude laka za izvođenje. Tomašekov opus posmatra se kao vrsta prelaznog oblika od ovakvog viđenja pesme, do autonomne muzičke forme lida.

Iako više od dve decenije mlađi od Tomašeka, za Franca Šuberta je 1815. godina takođe bila ključna kada je u pitanju pesma – to je godina kada Šubert, kao osamnaestogodišnjak, piše „Vilinskog kralja” na Geteove stihove, kao i oko sto četrdeset pesama, koje će mu u prvoj fazi karijere doneti slavu na muzičkoj sceni Beča. Šubertova pesma je prokomponovane forme i izraženih tehničkih zahteva kako za pevača tako i za pijanistu, te blisko prati emotivna stanja protagonista. Na premijernom izvođenju u Beču, 1821. godine, izazvala je oduševljenje publike, ali je Gete, koji je partituru dobio od Šubertovih prijatelja, na istu reagovao hladno, odbacujući prokomponovanu formu i osnaženu ulogu muzike u lidu.

Autor Srđan Atanasovski
Urednica Sanja Kunjadić