Bojan Kovačević: Život i forma na evropskoj pozornici političkog (5)

U svojoj studiji i svojevrsnom uvodu u obimnije delo, Bojan Kovačević izvodi jezički eksperiment: o politici, o pojmu politike i o istoriji političkih ideja govori jezikom književnosti. Umesto, dakle, razrađenog pojmovnog aparata i akademskog jezika lišenog ukrasa, Kovačević o političkim idejama govori jezikom opuštenijim i "mekšim" nego što se to, u ovakvoj vrsti tekstova očekuje, a da, istovremeno, poštuje sve bolje običaje akademskog žanra: sve potrebne reference su date, sled izvođenja se poštuje, tvrdnje su obrazložene, a sam tekst je koherentan. No, da sve bude još zanimljivije, Kovačević istoriju politike posmatra kao pozornicu na kojoj se pojavljuju politički likovi (Žil Delez bi, možda, rekao: pojmovni likovi) u rasponu od Sokrata i Platona, preko Savonarole i Makijavelija, do Musolinija, D’Anuncija, Hitlera i savremenih igrača na političkoj pozornici.

Osnovna nit Kovačevićeg teksta jeste napetost između slobode i poretka. Sloboda, s jedne strane, teži neograničenosti, dok poredak, tome nasuprot, zahteva ograničenje slobode da bi se zajednica održala. Još od antičkih vremena i slavne Aristotelove rečenice da izvan ljudske zajednice žive samo zveri i bogovi, jasno je da čovekova sloboda mora samu sebe da ograniči kako bi bila delotvorna. To ograničenje upravo je političko-pravni poredak. Ali ako sloboda teži neograničenosti, poredak teži neprestanom umanjivanju slobode, te je u svakom govoru o poretku potrebna i (samo)refleksija poretka kako se ne bi izvrgnuo u tiraniju. Dvadeseti vek je, utoliko, paradigmatičan zbog dve patologije poretka (da parafraziramo Mišela Fukoa), dakle zbog komunističke i fašističke tiranije, ali, s druge strane, i zbog ogromnih dometa liberalizma upravo na planu proširenja dometa slobode. Uz pomoć velikih dramskih pisaca (od Eshila, preko Šekspira, do Pirandela), ili velikih pisaca (od Homera, preko Dantea i Šekspira, do D’Anuncija i savremenih autora), ispisuje Kovačević ovu nesvakidašnju istoriju pojma političkog, ali i političke prakse.

Čita Aleksandar Božović
Urednik Ivan Milenković