Vladislava Gordić Petković: Aleksandar Tišma – rasuti teret prećutanog

Slojevito i raskošno, autorsko delo Aleksandra Tišme otvara se različitim čitanjima i čitalačkim aproprijacijama. I pored teških tema, Tišminom rukom ispisani svet mesto je čitalačke strasti i posvećenosti: u njegovim se delima raščlanjuju istorijske i ideološke istine, posreduju iskustvo nasilja, smrti i etičkog konflikta. O ovom vrsnom, polifoničnom i mnogolikom stvaraocu, smatra Vladislava Gordić Petković, moramo govoriti kao o potpunoj autorskoj ličnosti – kao o pripovedaču, pesniku, prevodiocu, uredniku, esejisti, putopiscu, autoru dnevničkih zapisa – ali i o tome kako je kao književni junak našao svoje mesto u prozi srednje generacije pisaca. U mogućnostima fikcionalizacije Tišmine ličnosti delimično se krije odgovor na tajnu njegovog dara posmatranja i beleženja. 

„Tišma je bio svestan koliko nemoći jezika da opiše zlo, toliko i ljudske ambivalentnosti prema zlu. Njegov je prozni stil težak i hladan, grub i tačan a ne menja se čak ni kad piše putopis. Oprezna grubost i gruba opreznost očituju se u Tišminim susretima sa Drugim i stranim: to najbolje pokazuje nerafinirana direktnost sa kojom opisuje druge kulture i njihove rutine. 

Njegova javna obznana potrebe za beskompromisnim ispovednim ogoljavanjem vodi usredsređenju na negativne emocije i mračna stanja psihe. Ipak, ne možemo olako zaključiti da je Aleksandar Tišma hroničar nasilja, dekadencije i ništavila, jer njegova posvećenost likovima – njihovoj sudbini i sećanjima – mora da se  suoči sa ambivalentnošću njihovih postupaka i emocija. Teret prećutanog jednom se mora istovariti, kaže Tišma, kako bi opomenuo na opasnost od naknadnog slepila za prošla iskustva. Od njih nema bega, a nema im ni zaborava, kao da upozorava Tišma, veliki i važan glas našeg vremena”. 

Urednica Olivera Nušić.