Muzika viva – Muzikprotokol 2023

Tokom pet dana trajanja ovog događaja, širom Graca se odvijaju različiti programi vezani za Muzikprotokol – od instalacija u galerijskim prostorima, preko glavnog programa u dvorani Helmut List, do večernjih koncerata elektronske muzike u klupskom prostoru Dom in Berg, te postfestivalskih džem sešna slobodne improvizacije u legendarnom Kafeu Volf, jednom od uporišnih tačaka bogate džez scene ovog grada.

Moto prošlogodišnjeg izdanja Muzikprotokola bio je „međusobno povezani/međuzavisni”, čime je kustoski tim sastavljen od muzičkih urednika Austrijskog radija Suzane Nidermajer, Frenka Cimera i Rajnera Elstnera, želeo da nas navede da o zvučnom okruženju razmišljamo kao dinamičnoj mreži odnosa koji zahtevaju svesno oblikovanje. U glavnom programu festivala, su se shodno ovoj krilatici, smenjivala dela raznolikih poetika, koja su pokušavala da ostvare međusobnu komunikaciju. Istovremeno, svim tim večernjim koncertima prethodio je performans Nika Ejkorna, na devet klavira, postavljenih u foajeu dvorane Helmut List. Umetnik bi se, uz pomoć planinarske opreme, penjao i skakao po platformama, na kojim je bilo namešteno devet prepariranih pijanina, po kojima bi svirao rukama ili odabranim predmetima. Nikome iz publike nije do kraja bilo jasno na koji način smo "povezani" sa ovim umetničkim hepeningom, ograničenog dometa i već osvojene imaginacije. No, možda je cilj bio razmišljati o stanju savremene muzike kao takve: kuda se ona kreće i da li zna gde će stići?

Pominjemo ovaj performans, jer je njegova "konstruktivistička" materijalnost – skele, daske, instrumenti – imala poveznicu sa nekim od dela koja su izvedena na koncertu ansambla Šalfeld, 6. oktobra u drugom večernjem terminu u dvorani Helmut List. Pre svih sa kompozicijom Monde II, poznate austrijske autorke Katarine Klement. Ona je na scenu "izvela" čak tri mešalice za beton. Očekivanja publike su bila probuđena, ali je na kraju iz ovih građevinskih mašina izlazio začuđujuće "mali" zvuk, s obzirom da su one mešale materijale poput malo peska ili drvenih delića, i time proizvodile paperjasti šum koji se čuje u određenim delovima njene kompozicije.

Naslov dela My Fake Plastic Love korejskog kompozitora Sejunga Kima je parafraza poznate pesme Fake Plastic Trees grupe Rejdiohed, a u delu je autor bio inspirisan kritikama potrošačkog društva i površnosti naše moderne egzistencije.

Ostvrenje Dina Karla Elija Pradeira, nastalo je kao porudžbina Muzikprotokola. U delu on stvara akustičnu "dinu" – od zvukova solo instrumenata do akustične mase celog ansambla. Time želi na metaforičan način da ukaže na klimatske promene – da naizgled mali pomaci, poput dodavanja zrnaca peska u pustinji, mogu da stvore velike formacije, odnosno teškoće koje nije lako ispraviti.

Kompozicija Arija delo je poznatog austrijskog kompozitora Beata Furera, profesora kompozicije na Univerzitetu u Gracu. U ovom delu autor nam prikazuje otuđenje i susret dvoje ljudi, koji su se nekada voleli, a sada se ponovo upoznaju. Tekstovi su preuzeti iz radijskog komada Gintera Ajha Mučenik Festianus, kao i iz dela Nemoguće Žorža Bataja. U ovoj sceni, za solo sopran, nailazimo na tri različite zvučne perspektive, odnosno zvučna gesta koji su suprostavljeni. Solista je Johana Vargas.

Urednica Ksenija Stevanović