Majstori baroka – Georg Mufat

Kompozitor i orguljaš Georg Mufat rođen je 1653. godine u gradu Mežev, u Savoji. Između desete i šesnaeste godine boravio je u Alzasu, a potom u Parizu, gde je učio kompoziciju od Žan-Batista Lilija i svirao u njegovom ansamblu. Po povratku u Alzas, Mufat je studirao na jezuitskom koledžu, da bi nakon što je rat postao neizbežan, otišao u Beč, gde je završio školovanje. Na bečkom dvoru našao je pokrovitelja u caru Leopoldu Prvom, ali nikada nije dobio zvanično imenovanje. Potom ga je 1677. put odveo u Prag, da bi naredne godine preuzeo dužnost orguljaša i kamernog muzičara na dvoru princa-arhiepiskopa Maksa Gandolfa fon Kienburga u Salcburgu. Osamdesetih godina 17.veka Mufat je otišao u Rim kako bi usavršio sviranje orgulja pod mentorstvom Bernarda Paskvinija, jednog od najvećih čembalista i orguljaša svog vremena u Evropi. Tamo je upoznao Arkanđela Korelija, čija je muzika znatno uticala na njegovo stvaralaštvo. Godine 1690, dobio je nameštenje kapelmajstora na dvoru biskupa u Pasauu, gde je i ostao sve do svoje smrti, 1702. godine. 

Zbirka Armoniko tributo predstavlja reprezentativan primer muzičkih uticaja koje je Mufat asimilovao na svojim putovanjima, a potom ih preneo u svoj kompozicioni stil. Napisana je 1682. godine i sastoji se od pet sonata, koje pripadaju ranom periodu razvoju končerta grosa. Iako su definisane kao „kamerne sonate pogodne za nekoliko ili više instrumenata”, ova ostvarenja zasnovana su na principu smenjivanja različitih instrumentalnih grupa. Nemaju jasno definisanu formalnu šemu, te broj stavova varira između 5 i 7, u okviru kojih je Mufat kombinovao elemente sonate da kijeza i sonate da kamera, na način na koji je to radio Arkanđelo Koreli u svojim koncertima. Sve sonate odlikuju se harmonskom jednostavnošću, prozračnim melodijama i jasnim frazama.

Autorka: Saša Tošković