Emanuel Karer: Ruski roman (18)

Termin dokumentarna fikcija, koji je u književnost uveo Emanuel Karer, jeste fenomen koji zauzima sve istaknutije mesto među čitaocima 21. veka, pod različitim nazivima, od kojih je najčešći autofikcija. U Ruskom romanu, koji pre svega nije roman, Karer prvi put u svom opusu bez zazora eksploatiše ovu autobiografsku žicu i postavlja pitanje da li se može ići do kraja u potrazi za svojim poreklom, skrivenim pričama unutar sopstvene porodice i sopstvenim romantičnim porivima, piše prevodilac Bojana Savić Ostojić. Početkom 2000-ih autor odlazi u Koteljnič, zabačeno mesto u Rusiji, da bi napisao reportažu o poslednjem zarobljeniku iz Drugog svetskog rata koji je pola veka ostao zatočen u lokalnoj bolnici. Ali ova poseta se razgranava na neočekivan način: ona s jedne strane inspiriše autora da se podrobnije posveti sudbini svog dede, Žorža Zubarišvilija, koji je pod nerazjašnjenim okolnostima stradao prilikom oslobođenja Francuske, a s druge strane da se otvori ka novoj ljubavi, Sofi, s kojom veza, u trenutku prve posete Rusiji još cveta. I sam Koteljnič pred Karerom rasprostire sopstvenu, takođe neočekivanu tragediju.

Da bi napisao svaku fazu svoje priče, autor će morati da je proživi na svojoj koži. Nakon knjige Protivnik božiji (L’Adversaire), portreta Žan-Kloda Romana, mitomana i višestrukog ubice, Ruski roman, pisan skoro čitavu deceniju, ima za cilj da bude ličniji i samim tim okrutniji, jer istražuje autorovu intimu i propituje granice između privatnog i javnog na provokativan način. Na korak smo od biografije Eduara Limonova, s kojim se Karer poistovećuje, i od njegovog specifičnog i vrlo ličnog prikaza hrišćanske vere u knjizi Carstvo. Prateći njegove knjige jednu za drugom, shvatamo da je posle uspeha romana Razred na snegu (La Classe de neige) Karer napustio romanesknu fikciju i rešio da se isključivo posveti dokumentarno-autobiografskim knjigama, što potvrđuju i naredne knjige, Životi drugih ljudi, Joga i prošle godine objavljena V13.

Ruski roman je prvi put objavio francuski izdavač P. O. L. 2007. godine, a uskoro će je, u prevodu Bojana Savića Ostojića, objaviti i beogradska izdavačka kuća Cepter.

Čitao je Aleksandar Božović.
Urednici ciklusa Tanja Mijović i Predrag Šarčević.