Gramofonija – Vivaldi: Koncerti za mandolinu

Snimci koje ćete slušati su zabeleženi još 1969. godine na analognoj opremi i do objavljivanja ove ploče su postali veoma popularni i dostupni na gotovo svim komercijalnim analognim nosačima zvuka. Međutim, sa rastom dostupnosti i popularnosti digitalne tehnologije, oni izlaze iz fokusa publike, budući da 1984. godine snimateljka i producentkinja Jolanta Skura realizuje nove snimke sa istim ansamblom i veoma sličnim repertoarom koji takođe postaju izuzetno uspešni širom sveta. Taj podatak ne iznenađuje kada se zna da će kasnije tokom devedesetih godina Skura postati čuvena kao osnivačica i direktorka kompanije Opus 111, jedne od najuspešnijih producentskih kuća u Evropi u eri kompakt-diskova. To je navelo tadašnje producente Ar-Si-Eja da objave digitalno remasterovane verzije tada već legendarnih zapisa s kraja šezdesetih godina, kako bi oni postali konkurentni novim Skurinim snimcima, dajući im novi prepoznatljiv kvalitet tadašnjih digitalnih izdanja. Tako su zapisi koje ćete večeras slušati zajedno sa novim snimcima Šimonea i njegovih solista ostali prisutni u evropskoj diskografiji i naredne dve decenije kroz brojna reizdanja i kompilacije, potvrđujući značaj svog pionirskog poduhvata, kao i rano uspostavljenog visokog standarda kvaliteta digitalno remasterovanog snimka na osnovu kojeg će se ravnati buduća dostignuća u ovom polju.

Ovi zapisi su, kao što je već pomenuto, doživeli brojna reizdanja na vinilu i optičkim diskovima, ali čak i na trakama što nije bio čest slučaj sa digitalnim zapisima iz ovog perioda. Zanimljivo je da su u Americi i Australiji bili distribuirani pod etiketom „Društva muzičkog nasleđa” koje je tokom osamdesetih preuzimalo snimke kompanije Erato, naročito one zabeležene digitalnom opremom, a upravo su ove zapise zajedno sa novim digitalnim snimcima krajem decenije koristili kao promotivni materijal koji je poklanjan novim članovima društva, demonstrirajući visok kvalitet izdanja u svom katalogu.

Autor Milan Milojković