Svetske muzičke pozornice

U prvom delu izveden je Koncert za udaraljke pod nazivom Pakao jednog od najistaknutijih islandskih kompozitora Danijela Bjarnasona, a kao solista nastupio je Martin Grubinger, za kojeg je ovo delo i napisano. Pored toga što je jedan od najboljih perkusionista današnjice, Grubinger je poznat i po tome što muzicira na instrumentima koje je sam pravio. Stoga je Bjarnason za potrebe ovog dela boravio u Austriji, gde je zajedno sa Grubingerom pravio plan instrumenata koje će koristiti, a koji obuhvata: štimovane gongove, tam-tamove, bas bubanj, set japanskih taiko udaraljki, marimbu i baskijski udarački instrument čalapartu. Grubinger se tokom proputovanja kroz Španiju prvi put susreo sa čalapartom, a ovo je ujedno i prvi put da se ovaj instrument koristi u nekom koncertu.

Bjarnason ističe da je oduvek imao želju da perkusionista bude glavni protagonista koji pleše i peva, dok se oko njega ruši ceo svet. On navodi slušaoce da ovo delo interpretiraju na dva načina: pozorišno, dok posmatraju perkusionistu kao se vrti u krug od instrumenta od instrumenta i filozofski, imajući na umu Danteovu Božanstvenu komediju.

U drugom delu koncerta izvedena je muzika iz baleta Žar ptica Igora Stravinskog. Delo je komponovano 1909. godine a Stravinski ga je posvetio svom učitelju Nikolaju Rimskom-Korsakovu. Iste godine premijerno ga je sa velikim uspehom izvela trupa Sergeja Djagiljeva u Pariskoj operi. Zasnovan je na ruskim bajkama, a govori o careviću Ivanu, koji uz pomoć pera žar-ptice spasava voljenu princezu iz ropstva ozloglašenog čarobnjaka Kaščeja Besmrtnog. Teme ruskog muzičkog folklora prožimaju partituru u kojoj su prisutni i odjeci dela Skrjabina i Glazunova. Najveći uticaj ipak potiče od Rimskog-Korsakova, i to njegovog načina orkestracije, koji Stravinski namerno nije prikrivao već posebno isticao.

Autorka Jelena Damjanović