Nenad Racković: Aspirin supernova

Aspirin supernova je tekst koji titra (kao jara) između distopije, fantazmagorije, halucinacija i, što je u književnom smislu najzanimljivije, proživljenog života. S jedne strane slike koje se, kao na podivljalom ekranu televizora, smenjuju bez veze koju možemo da uspostavimo služeći se poznatom logikom, s druge potpuno neočekivanim jezičkim spojevima koji deluju samo u tom kontekstu koji razgrađuje sve poznate kontekste: „Kada sam se pogledao u ogledalu, osećao sam se kao neko ko liči na sebe, samo što dolazi izdaleka”. Ili: „Vrata sveta su se zatvorila. Lebdimo u središtu neme, usporene eksplozije; komadići sećanja otpadaju zauvek”.

Čitalac je, zapravo, sve vreme u dilemi da li je reč o svetu posle nuklearne katastrofe, ili je, opet, ovo opis sveta čoveka koji je pod jakim i neprestanim dejstvom opijata. S jedne strane jezičke igre upućuju na negativnu utopiju – recimo „logor koncentracije” jasno upućuje na totalitarne režime, a ono što se u tekstu događa svojevrsno je premeštanje logorske prakse u budućnost. Ili igre s androidima koji podsećaju na ljude, naporedo s igrom prepoznavanja: da li je reč o ljudskom biću ili mašini? S druge strane kao da su se udružili Rable sa svojim hipertrofiranim likovima, Ridli Skot sa svojim vizijama budućnosti, Henri Miler sa svojim erotskim apetitima, Hjubert Selbi sa svojim Rekvijumom, i sve to začinjeno nekim posebno odvratnim horor filmom u kojem pacovi proždiru leševe koji se raspadaju. Najzad, niko ne jemči, najmanje pisac, da sve to nije, u stvari, halucinacija junaka koji zna da je, sve vreme, na teškim drogama.

Romani Nenada Rackovića ne čitaju se na plaži i u trenucima razbibrige, već onda kada se sučavamo s egzistenacijalnim krizama, upravo stoga što su svi oni, svi ti tekstovi (Peto godišnje doba, Biblija...) i pisani da bi se na egzistencijalne krize odgovorilo. Racković je dugo na našoj književnoj sceni i isto toliko dugo on je potpuno samosvojna figura ovoga jezika.

Roman Nenada Rackovića objaviće Laguna iz Beograda.

Čita: Aleksandar Božović
Urednik: Ivan Milenković